Fito farmacija

LG Seeds

Proizvodnja prirodnih rojeva, faktori koji dovode do rojenja

Pčelinje zajednice se razmnožavaju prirodnim rojenjem. Rojenje je nasledna osobina pčela koja je utkana u sam genetski kod pčele.

Ono se dešava na vrhuncu razvoja pčelinje zajednice. Sa stanovišta koristi prirodno rojenje je štetno za pčelara, pa je kao takvo i nepoželjno.

Vremenom je razvijeno nekoliko osnovnih tehnika sprečavanja ove pojave i čitav niz raznih modifikacija. Rojevo raspoloženje je stanje u kome pčelinja zajednica počinje sa odgajanjem rojevih matičnjaka.

Faktori koji dovode do rojenja

Kroz praksu je uočeno da postoje određeni faktori koji dovode pčelinju zajednicu u rojevo raspoloženje. To su:

    1. nedostatak praznog saća u koje matica može polagati jaja
    2. nedostatak saća za odlaganje meda
    3. manjak larvi koje treba hraniti i negovati
    4. nemogućnost izgradnje novog saća
    5. višak mlade pčele koja ne može zadovoljiti svoje fiziološke potrebe za lučenjem voska i mleči
    6. skučenost prostora
    7. loša ventilacija
    8. stara matica.

Sve tehnike sprečavanja rojenja su zasnovane na otklanjanju faktora koji mogu dovesti pčelinju zajednicu u rojevo raspoloženje.

Kod proizvodnje prirodnih rojeva je poželjno da pčele dođu u takvo, rojevo raspoloženje. Znači, ako želimo da imamo prirodne rojeve nećemo ništa raditi na otklanjanju uzroka koji dovode do rojevog raspoloženja. Osim toga, stimulisaćemo maticu prihranjivanjem zajednice da položi što više jaja.

Ako su nam zajednice zimovale na dva nastavka LR, kad pčele u proleće ispune gornji nastavak izvadićemo krajnje ramove sa medom i spustićemo ih u središnji deo donjeg nastavka. Iz donjeg nastavka ćemo uzeti dva rama sa lepim saćem i stavićemo ih do legla, najčešće su to pozicije na pozicije 2 i 8. Na pozicije 1 i 10 ćemo staviti ramove sa pergom koji su do tada bili na pozicijama 2 i 8. Pčele će prenositi med iz donjeg u gornji nastavak i tako stimulisati maticu da polaži više jaja. To je tzv. automatska stimulacija.

Kad ramovi sa dodanim praznim saćem budu zaleženi i leglo u njima poklopljeno izvršimo zamenu mesta nastavcima. Gornji nastavak spuštamo na podnicu, a onaj sa podnice postavljamo na njega. Znači, dva nastavka LR su zapremina košnice u kojoj ćemo učiniti sve da razvijemo što jaču zajednicu. Treći nastavak nećemo dodavati. Kad oba nastavka budu ispunjena pčelama, leglom i medom, pčelinja zajednica nema više mogućnosti da se razvija. Sve je manje otvorenog legla koje treba hraniti, nema prostora za gradnju saća. To znači da mlade pčele ne mogu ispuniti svoj zadatak, odnosno ne mogu zadovoljiti svoje fiziološke potrebe za lučenjem mleči i voska.

Matica ima sve manje i manje prostora za polaganje jaja, u košnici je tesno, prenatrpano pčelama i zagušljivo. U tim uslovima pčele izgrade čaurice matičnjaka koje će ubrzo biti zaležene u određenim vremenskim razmacima. Larve u ovim matičnjacima su obilno hranjene i matice koje će se izvesti iz njih biće dobre i kvalitetne. Pčele pratilje polako prestaju da hrane maticu sa mleči, ona počinje da se hrani medom. To za posledicu ima da ona smrša i postane sposobna da leti.

Izlazak roja

Kada prvi matičnjaci budu poklopljeni, a vreme to dozvoli, izaći će prvi roj. Roj se formira u košnici, a sastavljen je od pčela svih starosnih grupa, trutova i stare matice.

Dan pre izletanja pčele pripadnice roja se odmaraju i obilno hrane. Pre izletanja napune medne voljke hranom i obično između 11 i 14 sati roj izleće. Na letu se vidi užurbano izletanje pčela, a onda počne masovan izlet. Sve više je pčela u vazduhu, a onda iz košnice izleti i matica. Roj tada odabere mesto na koje će se privremeno uhvatiti. To može biti grana neke voćke ili drveta. Ako duva vetar roj se često uhvati za stablo ili panj u ogradi odakle ga je dosta teško skinuti. Kad se roj primirio i sve pčele se sabrale, pčelaru ostaje samo da ga što pre smesti u novu košnicu.

U košnici je ostalo još dosta pčela i zatvorenih matičnjaka. Iz zatvorenog legla se izvode mlade pčele, a iz matičnjaka mlade matice. Obično deveti dan nakon izlaska roja izlazi drugi roj, a nakon još tri dana i treći roj. Osobina ovih rojeva je ta da su brojčano manji od prvog roja, ali imaju više mladih matica u svom sastavu.

Nakon hvatanja roja pčele će same odabrati najbolju maticu, a ostale će uklupčati i ubiti.

Kad je rojenje završeno posebnu pažnju moramo posvetiti pčelama koje su ostale u košnici. Moramo pripaziti je li se nova matica uspešno oplodila i pronela, a ako nije potrebno je intervenisati. Najbolje je izvršiti spajanje sa nekim drugim ili trećim rojem čija matica se oplodila i pronela.

Tekst i fotografija: Rajko Radivojac, pčelar

 

Oznake:, , , , , ,

Ostavi komentar

Predstavljamo

Nova knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Nova knjiga o selu Branislava Gulana, publiciste, književnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje ...
Detaljnije

Najave događaja

“Traktorijada 2019” u Banatskom Novom Selu 15. septembra

"Traktorijada 2019" je manifestacija poljoprivrede i agromehanizacije.  ...
Detaljnije