Organski med, nova šansa Srbije

med tegle
U Italiju i Norvešku izvezena 21 tona organskog bagremovog meda,  a lipov med će se prodavati u trgovinskim lancima kod nas pod komercijalnim nazivom „Krnjevac“
Da je med proizveden u Srbiji vrhunskog kvaliteta, već više godina, potvrđuju rezultati analiza akreditovanih laboratorija Evropske unije.
Od ukupne proizvodnje meda, čak 2.701 tona, ili 57,16 odsto, lane je plasirano u inostranstvo, što je za 17,64 odsto više nego 2019. godine. Devizni priliv je iznosio 13,27 miliona evra. Preko 83 odsto proizvodnje plasirano je u Italiju, Norvešku, Nemačku, BiH, Poljsku, Severnu Makedoniju i Crnu Goru, a preostale količine u još 16 država u Evropi i Aziji.
Svi su izgledi da će se nastaviti povećanje plasmana našeg meda na strana tržišta, jer raste broj pčelara i košnica.
Kompanija „Medino“ d.o.o. iz Krnjeva, sa učešćem od 57,16 odsto u ukupnom srpskom izvozu meda Srbije, 2019. godine je počela sa ostvarivanjem pionirskog projekta, proizvodnje i plasmana organskog meda, što predstavlja novu šansu Srbije u izvozu.
– Nakon jednogodišnjeg uspešno završenog perioda konverzije, sa konvencionalne na organsku proizvodnju, od 19 kooperanata smo otkupili bagremov i lipov med, kaže Ivan Grujić, direktor kompanije „Medino“ u Krnjevu. – U februaru ove godine smo prvi put izvezli 21 tonu organskog bagremovog meda u buradima od 30 kilograma u Italiju i Norvešku. Organski lipov med smo ostavili, da bismo ga, u staklenim teglama od 250 i 750 grama i na osnovu čvrstih godišnjih ugovora, plasirali u velike tržne centre kod nas pod komercijalnim nazivom „Krnjevac“. Izvesne količine, u pakovanjima od deset i 25 grama, plasiramo u restorane i kafiće. Nakon potvrde o kvalitetu iz domaćih i stranih laboratorija, organski bagemov med smo otkupljivali po sedam evra za kilogram, što je bilo za 11,4 odsto više od cene meda proizvedenog u konvencionalnim uslovima. Istovremeno, lipov med smo otkupljivali po 3,3 evra za kilogram, odnosno za 23 odsto više od konvencionalne proizvodnje tog meda. Tokom ove godne još osam kooperanata stiče sertifikat za organsku proizvodnju meda.  Tako ćemo, iz ukupno preko 3.600 košnica, udvostručiti sadašnju proizvodnju organskog meda. Već u aprilu će početi pčelinja paša na uljanoj repici, a prve količine meda očekujemo u maju. Posle čišćenja košnica pripremaćemo ih za bagremovu pašu, koja će doneti prve količine meda u junu, a na lipov med računamo u julu.
Poslednjih godina u Srbiji naglo raste broj pčelara i košnica. Statistika beleži da imamo više od 15.000 prijavljenih pčelara, koji se profesionalno bave ovim poslom, ali bar još dvostruko više je hobista, jer je taj posao vrlo isplativ.
Računice pokazuju da jedna četvoročlana porodica može obezbediti solidna primanja sa 200 košnica, iz kojih se može dobiti dve tona prirodnog meda čak i u nepovoljnim godinama.

EKO-MED

Opšte je uverenje da se u Srbiji proizvodi vrlo kvalitetan med. Međutim, kao i u drugim oblastima proizvodnje hrane, u svetu postoji sve veća težnja da se i med dobija u organskoj proizvodnji, za šta naša država ima izvanredne uslove.
Pravila nalažu da su košnice, u poluprečniku od tri kilometra vazdušne linije sa samoniklim biljkama, udaljene od velikih saobraćajnica, industrijskih pogona, ali i od intenzivne proizvodnje suncokreta, kukuruza, pšenice i drugih ratarskih useva, koji se često tretiraju hemijskim sredstvima neorganskog porekla. Obavezna je udaljenost i od naseljenih mesta, otpadnih voda, đubrišta i drugih zagađivača, najmanje jedan kilometar.
U organskoj proizvodnji dozvoljena je upotreba voska organskog porekla, a iz konvencionalne proizvodnje samo tokom prelaznog perioda.
Veštačka ishrana pčela može početi isključivo nakon poslednje paše, kao i 15 dana pre početka nove. Pri tome se može koristiti organski proizvedeni med, šećerni sirup i šećerna melasa.
Prevencija protiv bolesti pčela se zasniva na selekciji rezistentnih rasa i sojeva, zatim redovnom zamenom matica, kontrolom i dezinfekcijom košnica i opreme organskim preparatima. Za lečenje od varoe koriste se mravlja, mlečna, sirćetna i oksalna kiselina, kao i biljni preparati. U jednu proizvodnu jedinicu se može uneti do deset odsto matica i rojeva koji ne potiču iz organske proizvodnje.
B. Krstin
Izvor: Poljoprivrednik br. 2714

Saznajte koje medonosno bilje da posejete u blizini pčelinjaka

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede