Higijena pčelarenja: Pazite od koga kupujete med, jer pčelari mogu biti kliconoše.
Uređenje pčelinjaka je veoma značajno. Nepravilno postavljen i loše održavan pčelinjak može prouzrokovati slabljenje pčelinjih zajednica, pad njihove otpornosti i pojavu pčelinjih bolesti.
Na prvom mestu treba krenuti od lokacije pčelinjaka. Ne može se pčelinjak smestiti gde se nama ćejfne.
Nepravilno postavljen i loše održavan pčelinjak može prouzrokovati slabljenje pčelinjih zajednica, pad njihove otpornosti i pojavu pčelinjih bolesti. Pčelinjak treba biti postavljen tako da leta košnica budu okrenuta u smeru istok, jugo-istok ili jug. Ako je teren brežuljkast pčelinjak se postavlja na sunčanoj strani.
Dalje, bez obzira što je propolis jedini antiseptik u košnici i što se pčelinja društva i preko meda, mleči, polena i voska na poseban način bore protiv bolesti štetočina, čovek nesvesno može inficirati ili pospešiti razvoj bolesti ili neprijatelja pčele ili legla.
Pored pčelara, izvor zaraze može biti i sam pčelinjak, odnosno košnice. Najbolje je ako su košnice nove.
Pčele iritira vuna, parfemi i znoj
Pčelar mora da održava ličnu higijenu, jer miris raspadnutog znoja iritira i uzbunjuje pčele. Ruke treba premazivati dezinfekcionim sredstvom, kako bi se sprečilo prenošenje spora opake truleži legla. Naime, 7-8 spora ove bolesti dovoljno je da pčelar zarazi mladu larvu. Radna odeća mora biti čista, kao i osnovni pribor (pčelarski nož, kapa i dimilica) za otvaranje košnica.
Pod higijenom pčelarenja podrazumeva se i adekvatna odeća koja ima osnovni zadatak da odbija sunčeve zrake i smanji znojenje tela. Ne preporučuje se vunena tkanina, jer strahovito iritira pčelu, kao ni odeća koja je oprana jakim i mirišljavim deterdžentima. Rad sa pčelama se ne preporučuje ljudima koji su konzumirali rakiju ili druga mirišljava pića, kao ni osobama koje su koristile jake parfeme i mirise.
Pored pčelara, izvor zaraze može biti i sam pčelinjak, odnosno košnice. Najbolje je ako su košnice nove, međutim ako se za zasnivanje pčelinjaka koriste već upotrebljavane, neophodno je njihovo opaljivanje plamenom let lampe ili natapanje 5 % rastvorom natrijum hidroksida.
Čist i uređen pčelinjak je obaveza svakog pčelara
Travu na pčelinjaku treba permanentno održavati da žabe i gušteri ne bi nanosili štetu pčelama izletnicama. Pored toga preporučuje se držanje košnica na pojedinačnim ili grupnim postoljima na visini od 30-40 cm od zemlje.
Kuno i Panto u pčelarstvu
Mrtve pčele i trunje sa podnjače obavezno uklanjati i spaliti van pčelinjaka i zatrpati. Svako sporadično razbacivanje mrtvih pčela na pčelinjaku može biti opasno i narednih 40 godina. Svi mravinjaci u blizini pčelinjaka moraju biti porušeni.
I naravno, da ne zaboravimo, na pčelinjaku je potrebno imati higijensko pojilo za pčele, a posuđe u kome pripremamo sirup za pčele mora biti savršeno čisto.
Ono o čemu malo ko razmišlja je i samo pčelarevo zdravlje. Mnogi su se bolesni ljudi počeli baviti pčelarstvom kako bi sebi našli leka. Vremenom, možda su ozdravili, možda imaju višak meda za prodati…no, jesu li ti ljudi možda kliconoše? Je li sigurno od njih uzimati med? Sanitarni pregled nije skup i svaki pčelar koji prodaje med trebao bi prolaziti redovne lekarske preglede koji bi zapravo bili obavezni kao i za sve ostale ljude koji se bave prodajom hrane.
Nekad pre, pčelinjaci su bili ograđeni i u njih je ulazio samo onaj član porodice koji je radio sa pčelama. Danas imamo priliku videti kako uz pčelinjake pozira i Kunto i Panto. Malo je onih koji vode računa na ispravan način o pčeli, zato, pazite od koga kupujete med. Neka to bude neko kome uistinu verujete…
Autor: Pčelar Šefik Šefa Silajdžić
(Arhiva Bh pčelara)
