Nis agro


Fito farmacija

LG Seeds
pcela na cvetu

Evropa odlučila da spase pčele

Evropska komisija zabraniće na svojim poljima upotrebu u svetu najčešće korišćenih insekticida.

Sada je u EU na snazi privremena zabrana korišćenja tri neonikotinoida a ako predlog Komisije bude usvojen, neonikotinoidi će biti potpuno prognani sa polja i moći će da se koriste samo u staklenicima.

Dokument u koji je imao uvid britanski Gardijan predstavlja prvi znak da Komisija želi potpuno da zabrani neonikotinoide zbog “akutnog rizika po pčele”. Zabrana bi mogla da stupi na snagu već ove godine ako je odobri većina članica Evropske unije.

Pčele i drugi oprašivači od ključnog su značaja za brojne poljoprivredne kulture ali njihov broj decenijama opada zbog gubitaka u staništima, bolesti i korišćenja pesticida.

Smatra se da insekticidi neonikotinoidi, koji se koriste više od 20 godina, nanose veliku štetu pčelama. Ipak, borci za zaštitu prirode na jednoj i poljoprivredna udruženja i proizvođači pesticida na drugoj strani godinama se oštro spore i proizvođači pesticida tvrde da su insekticidi od ključnog značaja za zaštitu roda i da je otpor prema pesticidima političko pitanje.

EU je uvela privremenu zabranu korišćenja tri ključna neonikotinoida u gajenju nekih kultura 2013. Međutim, sada se predlaže potpuna zabrana njihove upotrebe na poljima a izuzetak će biti samo billjke koje se kompletno gaje u staklenicima.

O predlogu bi moglo da se glasa već u maju i, ako bude usvojen, stupio bi na snagu za nekoliko meseci, preneo je EurActiv.com.

Do zabrane iz 2013. došlo je nakon što zemlje koje su joj se protivile, uključujući Britaniju, nisu uspele da skupe dovoljno glasova. Od tada je protivljenje Britanije oslabilo, sudeći prema odbijenim ponovljenim zahtevima britanskih farmera da im se “hitno” odobri korišćenje zabranjenih pesticida.

“Količina naučnih dokaza o toksičnosti tih insekticida je tolika da nema šanse da te hemikalije mogu da ostanu na tržištu”, smatra Martin Dermin (Dermine) iz PAN Evrope, mreže nevladinih organizacija za akcije protiv pesticida koja je dobila procureli predlog EK i “podelila ga” sa Gardijanom.

“PAN Evropa će se sa svojim partnerima boriti za podršku predlogu većine članica”. Inače, peticiju za zabranu neonikotinoida potpisalo je 4,4 vmiliona ljudi.

Postoji snažan naučni konsensus da su pčele izložene pesticidima neonikotinoidima na poljima i da ozbiljno trpe od doza koje prime. Za sada je malo dokaza da to vodi smanjenju ukupne populacije pčela ali se rezultati velikih ispitivanja na terenu očekuju uskoro.

Komisija je ipak odlučila da ide na potpunu zabranu na osnovu procene rizika Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) objavljene 2016. godine.

Agencija je razmotrila dokaze koje su joj dostavili proizvođači pesticida i Komisija je zaključila da je kod “većine kultura” uočen “visok akutni rizik za pčele” od imidakloprida i klotianidina koje pravi Bajer (Bayer).

Za Sindžentin (Syngenta) tiametoksam Komisija je saopštila da dokazi kompanije “nisu dovoljni” da se odbaci rizik.

“Nauka se trka sa industrijom pesticida … Ako se poljoprivrednici oslobode neonikotinoida, imaće veću kontrolu nad svojom zemljom i moći će da odbace savete proizvođača pesticida”, rekao je Pol de Zilva (Paul de Zylva) iz organizacije Prijatelji Zemlje.

Međutim, Sara Mekrdži (Sarah Mukherjee), direktorka Udruženja za zaštitu roda (CPA) koje predstavlja prizvođače pesticida, kaže: “Razočarani smo predlogom (EK) koji više izgleda kao politička presuda nego kao glas nauke”.

Ona kaže da je procena Agencije zasnovana na onome što CPA vidi kao neizvodljive smernice koje nemaju formalno odobrenje članica EU: “Predlog je zasnovan na proceni za koju je korišćen neodobreni dokument ‘Smernice za pčele’ i odlično ilustruje posledice korišćenja ti smernica. Većina proizvoda za zaštitu roda, uključujući one koji se koriste u organskoj poljoprivredi, ne može da prođe te kriterijume”.

Direktor organizacije Baglajf (Buglife) Mat Šardlou (Matt Shardlow) pozdravio je predloženu zabranu: “EFSA je potvrdila više od 70 visokih rizika od semena cerealija tretiranog neonikotinoidima”. On kaže da ti pesticidi mogu da se zadrže u tlu, kao i da zabrana treba da se zbog predostrožnosti odnosi i na stakleničku proizvodnju.

Ranije ovog mesca stručnjaci UN za hranu i zagađenje objavili su nekoliko kritičkih izveštaja o pesticidima ističući da je mit da su potrebni kako bi se prehranila planeta. Takođe su pozvali da se usvoji nova globalna konvencija o kontroli upotrebe pesticida.

“S obzirom na neuspeh industrije pesticida da prihvati ekološke posledice korišćenja neonikotinoida, složili smo se da je preko potrebna nova globalna konvencija”, kazao je Šardlou.

Izvor: EurActiv.rs

Oznake:, , , , , ,

Ostavi komentar

Predstavljamo

Nova knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Nova knjiga o selu Branislava Gulana, publiciste, književnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje ...
Detaljnije

Najave događaja

med proizvodi

Festival meda u Zrenjaninu od 11. do 13. oktobra

Trodnevni Festival meda u Zrenjaninu petnaesti put ...
Detaljnije