Fito farmacija

LG Seeds
pupoljci visnja

Stanje voćnih zasada u srednjem Banatu

Tokom praćenja fenoloških faza razvoja kajsije kretanje vegetacije u regionu srednjeg Banata registrovano je 19. februara, dok je 28. februara konstatovano 100% pupoljaka sa pojedinačno formiranim, još uvek zatvorenim cvetnim pupoljcima.

pupoljci visnja

Poslednjeg dana februara kod višnje je registrovano 60% pupoljaka koji su na kraju faze bubrenja, dok je kod šljive u istoj fazi zabeleženo 10% pojedinačnih pupoljaka. 

Kod jabuke sorte Zlatni delišes 28. februara je registrovano mirovanje, a pupoljci su zatvoreni i pokriveni ljuspama kore. Kod sorte Ajdared na 30% pupoljaka konstatovano je bubrenje pupoljaka.

Rast temperatura intenzivno utiče na kretanje vegetacije voća, odnosno dolazi do intenzivnijeg pucanja i bubrenja pupoljaka. Ove fenološke faze vrlo su osetljive jer može doći do infekcije gljivama koje prezimljavaju u plodonosnim telima (na opalom lišću, mumificiranim plodovima i sl.), a vremenski uslovi utiču na širenje infekcije na tek formiranim lisnim i cvetnim pupoljcima voća. Zato je preventivna zaštita neophodna.

Preporuka je da se u zasadu kajsije obave tretmani protiv prouzrokovača šupljikavosti lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila) i prouzrokovača sušenja cvetova, grana i grančica (Monilia laxa). 

Moniliju treba sprečiti i u zasadima višnje i šljive.

Preporuka je da se u zasadima jabuke, ukoliko do sada nije obavljeno, primeni bakarni oksihlorid ili bakar-sulfat protiv prouzrokovača bakteriozne plamenjače (Erwinia amylovora) i to do faze “mišjih ušiju”.

 

Autor: Snežana Parađenović

Za PIS PSS Zrenjanin

Deset zapovesti za zadrugare

Još davne 1933. godine objavljen je kalendar “Glavnog saveza zemljoradničkih zadruga”. U deset tačaka sažeto je sve što zadrugarstvo jeste, a zadrugar treba da bude.

 1. Radi sve preko Zadruge i na organizaciji zadrugarstva, jer je samo u zadrugarstvu spas čovečanstva i jedini put ka uspehu

2. Zadrugarstvo udružuje sve ljude, bez obzira na veru i narodnost. Zato ni jedan zadrugar ne treba u Zadrugu da unosi klasnu ili versku borbu, već treba da bude prema svakom ljubazan, nesebičan, iskren i predusretljiv.

3. Nikada ne uobražavaj da si mnogo učinio za napredak zadrugarstva, već uvek i dalje radi kao da za njega nisi ništa učinio.

4. Samo zadrugarstvo radi u korist članova Zadruge. Pokoravaj se stoga Zadružnim Zakonima, Pravilima i zaključcima.

5. Poštuj svoju Zadrugu i brata zadrugara, pa ćeš i ti srećan i zadovoljan biti.

6. Ne ubijaj ugled Zadruge, već razvijaj zadrugarsku ljubav među zadrugarima, jer bez te osnove zadrugarstvo je uopšte nemoguće.

7. Ne čini nikada nikakve prestupe, već se pokaži da si primeran građanin i pravi zadrugar.

8. Raduj se svakom napretku svoga brata zadrugara, jer će i na tebe doći red. Zapamti da je zadrugarstvu cilj da preobrazi svet i oslobodi ga krize i nevolje.

9. Slušaj svaku zadružnu i dobru pouku, jer će ti ona doneti samo koristi a nikada štete.

10. Nikada ne zaboravljaj svoju dužnost prema Zadruzi, jer će ti Zadruga doneti za tebe i tvoje drugove-zadrugare ogromne i neizmerne koristi i blagodeti.

Čorba Peter odgajivač simentalske rase

Goveda za izložbe treba intenzivno pripremati nekoliko meseci

Višegodišnji dobitnik nagrada na poljoprivrednim sajmovima i izložbama, odgajivač goveda simentalske rase, Čorba Peter iz Mužljegrla za izložbu svakodnevno priprema nekoliko meseci pre događaja. 

Čorba Peter odgajivač simentalske rase

On smatra da je neophodno bar četiri meseca intenzivne pripreme. 

Kvalitetna i izbalansirana ishrana životinje jedan je od uslova da grlo bude u dobroj kondiciji. Veći deo hrane ovaj domaćin obezbeđuje iz sopstvene ratarske proizvodnje.

Vrlo je važno obezbediti čistoću na farmi i u štali. Obavezno je redovno krečenje i provetravanje. Čorba kaže da krave vole čistoću i uživaju kada ih čisti i šiša. On šišanje obavlja tri puta godišnje. Stočari zaboravljaju na ovu meru nege goveda, a ona je posebno važna kada je temperatura vazduha visoka.

Uredni i zdravi papci su još jedan uslov da životinja bude zdrava i lepa. Osim toga, negovanje, odnosno zapuštanje papaka kod goveda direktno utiče na mlečnost. Neuredni papci smanjuju mlečnost i do trideset odsto. Čorba je kategoričan i kaže da je neophodno da se uređivanje papaka obavlja dva puta godišnje.

Osnova za dobro grlo je kvalitetan genetski materijal. Dobro tele od kvalitetnih roditelja je recept za uspeh. Uslov je osemenjavanje semenima kvalitetnih bikova. Kada gledamo kratkoročno, to je skupo, ali je i najbolji način za povećanje proizvodnje i kvaliteta mleka. Na semenima ne treba štedeti, siguran je Čorba.

Plotkinje iz njegove štale to dokazuju. One potiču od bikova iz vodećih linija simentalaca, kao što su: Ress, Weinold, Vanstein, Herich, Hupsol i Hodo.

Stado treba da bude pod stalnom kontrolom osnovne matične službe i nadležnih stručnih službi.

Možda će se nekom učiniti da je pripremanje životinja kako to radi ovaj odgajivač, nepotrebno i da dugo traje.

Dokaz da je Čorba u pravu su priznanja koja krave i junice iz njegove štale dobijaju na regionalnim izložbama u Tomaševcu i Sakulama, kao i na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

U poslednjih nekoliko godina na najvećem poljoprivrednom sajmu u regionu njegove životinje su osvajale prestižne nagrade. Za kravu simentalske rase Veliki zlatni pehar, za kolekciju krava Zlatni pehar, za drugu pratilju šampionke Pehar Novosadskog sajma, za junicu bronzanu medalju. 

Osim saveta koje nesebično deli svima koji žele da odgajaju simentalce, Čorba podseća da postoji još nešto vrlo važno što treba da zna budući stočar. Životinje osećaju privrženost domaćina i na pažnju i negu uzvraćaju višestruko. Ako ih ne volite, nemojte se baviti stočarstvom.

figurice kravice

Da članovi porodice Čorba vole životinje, posebno krave, vidi se na svakom koraku. U dvorištu, štali i kući. Zanimljivu, brojnu kolekciju figurica, šoljica, igračaka sakupila je domaćica Žuža Čorba. Naravno, sve u znaku kravica.

 

 

crveno-vino 2

Kontrolne markice garant za kvalitet i prepoznatljivost proizvoda

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je pravilnik na osnovu koga će svaki proizvod sa oznakom geografskog porekla biti obeležen kontrolnim markicama.

crveno-vino 2

One će biti garant potrošačima da proizvod potiče sa određenog područja i da poseduje specifičan kvalitet.

Na osnovu serijskog broja markice uspostaviće se i pouzdan sistem sledljivosti.

Sve to direktno doprinosi ostvarivanju jednog od prioritetnih ciljeva poljoprivredne politike, a to je podizanje nivoa konkurentnosti domaće proizvodnje.

U Srbiji trenutno imamo trideset tri poljoprivredna i prehrambena proizvoda koji su registrovani imenom porekla ili geografskom oznakom.

soba seoska

IPARD II mere kao podrška ruralnom turizmu

Seoski turizam u Srbiji može značajno da doprinese razvoju ruralne ekonomije. Postoje dobri primeri ruralnog turizma

soba seoska

u Vojvodini, zapadnoj i centralnoj Srbiji. Procenjeno je da ima više od 32.000 ležajeva dostupnih za korišćenje na ruralnim gazdinstvima i da 10 milijardi RSD prihoda dolazi iz seoskog turizma. Ovo predstavlja 16% direktnog BDP-a turizma, što je za Srbiju 2010. godine proračunala Svetska turistička organizacija.

Od 2006. godine MPZŽS podržava inicijativu za uspostavljanje centara regionalnog ruralnog razvoja širom zemlje. Oni se uglavnom nalaze u opštinama i rade kako bi promovisali ruralni razvoj u okviru svojih regiona. Svaki regionalni centar počeo je da priprema i razvija lokalne ruralne strategije nakon početnih sastanaka sa lokalnim zainteresovanim stranama. Kao rezultat toga, završeno je više od 200 lokalnih „seoskih mapa”. Sredstva za IPARD II mere koristiće se u cilju daljeg poboljšanja kapaciteta Mreže za ruralni razvoj, a u obliku pomoći za promotivne i smeštajne kapacitete kao i za pomoć u izradi strategija za ruralni razvoj širom Srbije. Minimalni iznos povraćaja sredstava je 5.000 evra, a maksimalni iznos 300.000 evra. Korisnik može prijaviti do tri projekta i primiti iz IPARD II programa ukupnu podršku u maksimalnom iznosu do 400.000 evra javne podrške.

Revitalizacija sela sa stanovišta turizma je moguća održavanjem različitih manifestacija koje ističu autentičnost sela, kao i osnivanjem i gradnjom etno sela u kojima se ogleda istorija i kultura datog područja. Primeri manifestacija koje se već održavaju širom Srbije su brojni: „Kobasicijada“ u Turiji, „Slaninijada“ u Kačarevu, „Dani pečuraka“ na Divčibarama, Dani paradajza u Irigu i sl. Početak razvoja seoskog turizma je predstavljen aktivnostima lokalne zajednice, a dobri primeri koje treba slediti dale su opštine Kosjerić, Ivanjica, Knić i dr. Jačanju pomenutog turizma pomoglo je i osnivanje Drvengrada na Medvedniku, Vajata u selu Gornja Kravarica na planini Jelici, Terzića avlije u selu Zlakusa na teritoriji opštine Požega. Vojvodina se opredelila za razvoj salaškog turizma.

Jačanju turizma svakako pomažu i sledeće aktivnosti: osnivanje etno i agro muzeja – Poljoprivredni muzej u selu Kulpin, Muzej vina u opštini Aleksandrovac, rad likovnih kolonija, npr. u Kovačici i Jagodini, aktivnosti poput Kosidbe na Rajcu, biciklističke trke na Povlenu i Tari, i dr. Pomenute i slične aktivnosti bi bile u stanju da privuku kako stanovništvo, tako i kapital u ruralna područja. To bi uslovilo stvaranje novih radnih mesta, pa bi se smanjila stopa nezaposlenosti. Posredno, razvoj ove delatnosti može uticati i na smanjenje siromaštva i može biti podloga za razvoj preduzetništva. Pozitivni aspekti za razvoj seoskog turizma su i dugoročno očuvanje i promocija kulturno–istorijskog nasleđa.

Kao zaključak trebalo bi da se istakne da je ruralni turizam prioritet razvoja turizma u Srbiji i predstavlja mogućnost revitalizacije napuštenih ruralnih oblasti i obezbeđuje njihovu održivost u budućnosti kroz stvaranje novih radnih mesta, očuvanje prirode i seoskih zanata kao turističke atrakcije, a sve je to moguće realizovati i zahvaljujući predstojećem sprovođenju IPARD mera.

Autor: Zvezdana Jovanović

Predstavljamo

Nova knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Nova knjiga o selu Branislava Gulana, publiciste, književnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje ...
Detaljnije

Najave događaja

oranje 211

Jubilarna, dvadeseta “Srbobranska brazda” – najava i program

"Srbobranska brazda" - tradicionalno takmičenje orača ...
Detaljnije