Zemljoradnička zadruga „Zrenjanin“ gradi sopstveno podno skladište

zadruga

Zadrugari Zemljoradničke zadruge „Zrenjanin“ od naredne žetve koristiće benefite podnog skladišta, prvog u vlasništvu zadruge.

Ova zadruga je jedna od 57 koja je dobila sredstva kroz program za razvoj zadrugarstva Ministarstva za brigu o selu koje je raspisalo Javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja i tehnološki razvoj zadruga na teritoriji Republike Srbije.

Zrenjaninska zadruga dobila 13 miliona dinara za nabavku opreme

ZZ „Zrenjanin“ je nakon što je uradila projektnu dokumentaciju za podno skladište i kupila zemljište za tu namenu, konkurisala na konkursu Ministarstva za brigu o selu kako bi dobila sredstva za nabavku opreme za skladište, kaže direktor Darko Gavrilović. Po broju ostvarenih bodova projekat zadruge je bio na konačnoj listi na četvrtom mestu, a na prvom od svih ratarskih zadruga koje su konkurisale, dodaje naš sagovornik.

Darko Gavrilovic
Darko Gavrilović

Ukupna vrednost investicije je 35 miliona dinara i podrazmeva i izgradnju objekta i nabavku opreme i mehanizacije. Kroz konkurs zadruga je dobila 13 miliona dinara. Ostatak sredstava za izgradnju skladišta podmiriće iz sopstvenih sredstava i kroz investicione kredite.

Planirano je da izgradnja bude završena do jula ove godine, pa će zadrugari rod iz žetve pšenice čuvati u zadružnom skladištu. Površina skladišta biće 595 kvadratnih metara, a kapacitet u prvoj fazi 1.400 tona. U drugoj fazi predviđena je izgradnja još jednog objekta istog kapaciteta, ali je to plan za neku od narednih godina. Podno skladište će se graditi na Lazarevačkom putu, jer je to dobro mesto za većinu kooperanata, kaže Gavrilović.

„Zrenjaninski zadrugari do sada nisu imali uslova i mogućnosti da koriste sopstveno skladište, već je prijem žitarica vršen na prijemnim mestima skladištara. Zadružno skladište za zadrugare donosi niz prednosti kao što su smanjenje rizika, niže troškove skladištenja, čekanje dobre cene, što će sve zajedno uticati i na finansijske rezultate zadrugara i zadruge. Zadrugari će imati prednost prilikom predaje i u najkraćem roku izvršiće isporuku robe. U zavisnosti od situacije u sezoni, moguće je da će osim za kooperante biti prostora i za skladištenje roba ostalih ratara. Tako bismo ostvarili dodatne prihode kroz lagerovanje i manipulacije. Skladište nam omogućava da samostalno nastupamo na tržištu i da izvozimo“, ističe direktor.

Povećan broj kooperanata

ZZ „Zrenjanin“ je u današnjem obliku osnovana 1990. godine. Menjala se zavisno od uređenja i društvenih prilika, a postoji od pedesetih godina prošlog veka. Broji oko 55 zadrugara, uglavnom onih koji se bave ratarstvom. Ranije je bilo i stočara, ali danas nije tako. Gavrilović ističe da je u nepune dve poslednje godine primetno veće interesovanje poljoprivrednika za saradnju sa zadrugom. Broj kooperanata se povećao čak za oko 50 odsto u odnosu na ranije godine i to su uglavnom mlađi poljoprivrednici koji su prepoznali benefit koji im zadruga može doneti.

„Baziramo se na praćenju cenovnih trendova i trudimo se da što je moguće povoljnije završimo poslove oko nabavke semena, đubriva, sredstava za zaštitu biljaka, kao i prodaju merkantilnih roba. Pratimo međunarodni trend cena na dnevnom nivou i informacije prenosimo zadrugarima, jer cena presudno određuje da li će i kada poljoprivrednik prodati ili kupiti robu. Rezultati koje ostvarujemo i povećanje broja kooperanata pokazuju da smo na dobrom putu i zbog toga smo zadovoljni. Očekujemo povećanje saradnje i u narednom periodu“, ističe naš sagovornik.

Zadruga se pripremila i za prolećnu prihranu i setvu. Gavrilović kaže da će đubriva za ove poslove biti dovoljno i da su određene količine rezervisane, te da se zbog cena koje su ove godine tri puta više nego prošle godine, vodi računa o interesima i kooperanata i zadruge.

„Trudimo se da se nabavka i isporuka odrade što je moguće preciznije i da ne ostanu neke prelazne zalihe u skupoj vrednosti robe. Ratari će po svemu sudeći, redukovati upotrebu mineralnih đubriva. To smo zaključili po količini trebovanih đubriva i nakon razgovora sa njima. Brine me takva situacija jer dovodi do nižih prinosa, što opet nameće pitanje koje količine merkantilne robe će posle žetve biti na tržištu. Ukoliko to budu zalihe na nižem nivou možemo očekivati veće cene merkantile“, ističe Gavrilović.

Objavljeno u Poljoprivredniku br. 2736

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede