Fito farmacija



Veselina Pelagić: Ozbiljno shvatiti zamerke Brisela o Poglavlju 12

Ceo okvir bezbednosti hrane mora da se temelji na poverenju prema institucijama i dobroj komunikaciji, koja izostaje na relaciji nadležni – civilni sektor.  

Evropska komisija ocenila je, u poslednjem izveštaju o napretku Srbije u pregovaračkom procesu pridruživanja Evropskoj uniji, da su u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja napravljeni rezultati i vidljivi pomaci, što se ne može reći i za Poglavlje 12, to jest bezbednost hrane, veterinarsku i fitosanitarnu politiku.

Napredak je, ukazao je Brisel, spor u oblasti politike kvaliteta. Spremnost Srbije za EU, kada je reč o oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike, na srednjem nivou, naglašeno je u izveštaju. U narednoj godini Srbija bi trebalo da izradi sveobuhvatnu strategiju za implementaciju i sprovođenje pravnih tekovina EU u ovoj oblasti, te da značajno ojača administrativne kapacitete veterinarske, fitosanitarne i direkcije nacionalnih referentnih laboratorija. Uz to, trebalo bi poboljšati sanitarnu kontrolu na granicama, poručuje EK.

Zamerka Brisela je i to što je dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku ostao veći nego što je  u EU. Ukazuje se na to da je Nacionalna referentna laboratorija za ispitivanje mleka otvorena, ali još nije akreditovana.

Kada je o veterinarstvu reč, podseća se da je usvojen godišnji program mera zaštite zdravlja životinja za 2017. godinu, ali nije harmonizovan pristup EU u borbi protiv bolesti klasične svinjske kuge. Implementacija višegodišnjeg programa za iskorenjivanje besnila divljih životinja je samo delimično završena 2017. godine. Veterinarska direkcija suočava se sa nedostatkom kadrova i njen administrativni kapacitet se dodatno pogoršavao, preteći da dostigne kritičan nivo, ocenjuje se u izveštaju. Ukazuje se i na problem sprovođenja zakona o dobrobiti životinja, posebno u procesu klanja, i to se, po oceni EK, mora poboljšati.

U oblasti fitosanitarne politike zamerke su kod pravnog okvira i nacionalnog akcionog plana kojim se definiše upotreba pesticida, a Brisel ukazuje i na to da nije postignut napredak u usklađivanju zakona o genetski modifikovanim organizmima (GMO) sa EU regulativom.

Sve ove zemerke imali smo i u prošlom, i pretprošlom i u ranijim izveštajima o napretku. Zašto  već godinama nismo kadri da načinimo koji korak iako nam je Evropa dala lepe pare i za sistem laboratorija, i za svinjsku kugu, i za projekte koji za cilj imaju usklađivanje sa njenim standardima? Koliko zbog toga gubi privreda, gde su i koliko o svemu znaju potrošači? Kad nam nadležni kažu da je hrana bezbedna, možemo li im verovati?

  • Ako me pitate kao potrošača koji je poluobrazovan kada je o tim temama reč, ako bih u izveštaju pročitala da nemamo proceduru za uvoz hrane, ne bih bila sigurna u bezbednost. Ako me pitate kao pismenog potrošača rekla bih da, ako nemam dostupne na sajtu Ministarstva poljoprivrede podatke o uvozu, o objavljivanju nekvalitetnih namirnica, to govori o tome da moramo jačati poverenje u institucije. A, ako govorim kao stručnjak,  kad pročitam da nema dovoljno kapaciteta i da će u naredne dve godine biti veliki broj penzionisanih veterinarskih inspektora, a i ovako ih je nedopustivo malo, ne može da bude izgovor zakon kojim se zabranjuje zapošljavanje u državnim ustanovama – kaže za Agrosmart prof. dr Veselina Pelagić, predsednica Fondacije za razvoj domaćinstva, članica Radne grupe Nacionalnog konventa o EU – poljoprivreda, ruralni razvoj, bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika.

Ona ocenjuje da ceo okvir bezbednosti hrane mora da se temelji na poverenju prema institucijama, transparentnosti i dobroj komunikaciji, koja nažalost izostaje na relaciji nadležni – civilni sektor.  

– Sve rečenice iz izveštaja Evropske komisije o Poglavlju 12 treba da iskoristimo i preokrenemo ih u našu korist. Podaci koji se dobijaju kroz sledljivost, kroz monitoring su veoma važni za procenu rizika za svakog potrošača. Nije dobro imati naručene rezultate, nije dobro kada pročitamo u medijima da je pri izvozu jaja u BiH detektovana salmonela, a ne znamo ni gde je ta roba završila, da li je uništena u Bosni ili nam je vraćena – kaže ona. –  Imamo potrošače koji ne poznaju situaciju i kažu kako nas truje EU. Ali, ako imamo izveštaj sa fotografijama na kojima se zabranjeno sredstvo za zaštitu bilja „furadan“ prodaje na vašaru u svakom selu, kakve to veze ima sa trovanjem EU?

Veselina Pelagić kao jedan od problema na tržištu izdvaja to što nemamo rizik od upotrebe MSM – mašinski separatisanog mesa, odnosno samlevenih šija, trtica, leđa sa kostima, kao i ostataka antibiotika, hormona, teških metala… Kako kaže, Fondacija za razvoj domaćinstva  dobila je ceo spisak proizvođača koji pokazuje da se takva proizvodnja odvija kod nas. Međutim ukazuje da nemamo pravilnik o tome, niti podatke kako procenjuju rizik nalaza kalcijuma, holestorela u tim sirovinama, a znamo da imamo alarmantne pokazatelje zdravlja stanovništva.

  • Prema podacima EU koji su dostupni, Nemačka je proizvela stotinu takvih mašina, a najveći broj uvezen je u Srbiju. Dobili smo i nezvančnu informaciju da su proizvođači takvih mašina odustali od kontrole u Srbiji, uglavnom zbog nepoštovanja procedure u softveru ili neplaćanja – kaže naša sagovornica.

Nacionalna laboratorija za mleko, bolna tačka

Bolna tačka Srbije i u poslednjem izveštaju o napretku ponovo je nacionalna laboratorija za kontrolu mleka, ukazuje dr Veselina Pelagić. 

  • Kao i brzim prugama i nacionalnoj laboratoriji otkad pamtim seče se vrpca. Ni kao stručnjaku nije mi jasno šta se tu dešava, plašim se da je na mestu mišljenje da oni koje iz Uprave za veterinu premeste u laboratoriju, ne znaju ni šta je to. Nisam sigurna da su moduli na redovnim i specijalističkim studijama dobro pripremljeni, jer da jesu, do sada bismo imali barem 50 školovanih za to, a nemamo – veli ona.

Dodaje da valja na umu imati i to da oprema vrlo brzo zastareva. Kako IT tehnologije napreduju, napreduje i oprema koja je zvanično priznata za iznalaženje određenih podataka, kada je o laboratorijama reč. Kako kaže, dugogodišnja je priča da su preduzeća i preduzetnici odgovorni za svaki mogući biološki i hemijski rizik u gotovom proizvodu, i ona je na neki način tačna. Međutim, ova stručnjakinja ukazuje i na to da još uvek registar privrednika ili preduzetnika koji se bave hranom nije ispoštovan do kraja.

  • U preporuci Evropske komisije stoji i edukacija i tu se misli na obuke svih koji se bave hranom. To nije ništa novo, pripadam generaciji koja je bila upoznata sa evropskim propisima još osamdesetih, a promena i dopuna svih EU zakona, direktiva i preporuka je zapravo samo nadogradnja na ono što smo mi tada imali. Sve zemlje imaju različite kategorije laboratorije, postoje i neakreditivane laboratorije, ne moraju da imaju atest akreditacije, to su nekad i privatne laboratorije. Svaka kompanija ima obavezu da kontroliše svoj proces hemije i mikrobiologije i kontroliše rizik. Na kompaniji je da izabere s kojom će laboratorijiom raditi. Ali u svakom podatku, izveštaju, ona mora imati podatak kojom metodom je radila, i privatne, i nacionalne i akreditovane laboratorije moraju poštovati nacionalne standarde i ISO standarde.  

Dr Veselina Pelagić navodi primer Rumunije i objašnjava kako sistem laboratorija funkcioniše u toj zemlji.

  • Bila sam nedavno, u sklopu jednog stručnog skupa, u poseti rumunskoj kompaniji koja suši čajeve, kako bih videla kako izgleda lanac od livade, tj. prirodnih uslova i od farmskih, tj. proizvođačkih uslova pa do tržišta. Insistirala sam na toksikološkom aspektu kontrole jer pored hemijske toksične materije koja bi mogla da se nađe u tom proizvodu postoje i prirodne toksične materije – otrovne biljke. Oni šalju te uzorke u mađarsku laboratoriju koja je akreditovana. Evropska komisija određuje nacionalne laboratorije i one su kapa u kontroli. Sve druge laboratorije bi možda mogle da budu i regionalne ili tog tipa. Recimo, privatna laboratorija može da se umreži sa naučnom i stručnom službom i univerzitetom i to je dobra kopča. Nažalost, kod nas nema zainteresovanosti za to. A kočnica je jedino u tome što uprave u Ministarstvu poljoprivrede nisu dobro pročtale još uvek važeći zakon o bezbednosti hrane. U njemu stoji šta je nacionalna laboratorija i šta mora da ima, ne vidim razlog zašto bi to bio problem – kaže ova ekspertkinja.

Loša komunikacija sa civilnim sektorom

Dr Veselina Pelagić naglašava da civilni sektor mora da iznalazi razne puteve za komunikaciju sa nadležnim.

  • I pored Nacionalnog konventa komunikacija sa Upravom za veterinu Ministarstva poljoprivrede je veoma teška jer ona ne shvata da je jedna situacija naše članstvo u Konventu i rad u timu, radnoj grupi 7, a druga su aktivnosti civilne organizacije iz koje dolazim, koja ima odgovorne i veoma stručne članove, koji su delegati u međunarodnim organizacijama – kaže naša sagovornica.  

Naglašava da je jačanje kapaciteta veterinarskog servisa od izuzetne važnosti ali da, recimo, organizacije civilnog društva ne mogu da dobiju ni informaciju da li je naša vlada upoznata i da li je prihvatila izveštaj PVS, OIE – Svetske organizacije za zdravlje životinja iako su naši stručnjaci učestvovali u evaluaciji.

Sve to je veoma važno u kontekstu daljeg zahteva za pomoć EU za jačanje kapaciteta veterinarskog servisa i veterinarske politike koje zazuimaju veliki prostor u poglavlju 12, ukazuje dr Veselina Pelagić.

S. Gluščević

Izvor: Agrosmart

Foto: pixabay.com

Oznake:, , , ,

Ostavi komentar

Predstavljamo

“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2018” u prodaji

"Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2018" - nova znanja, dostignuća, iskustva ...
Detaljnije

Najave događaja

ogledni vocnjak

Savetovanje o savremenoj proizvodnji voća u Novom Sadu

Savetovanje za voćare u subotu, 15.12.2018. na Poljoprivrednom fakultetu ...
Detaljnije