Fito farmacija

LG Seeds
traktori novi na izlozbi

Budimo odgovorni vozači traktora

U više od 70% saobraćajnih nezgoda u kojima učestvuju traktoristi, upravo oni su i izazivači nezgoda. Prošle godine na putevima u našoj zemlji smrtno je stradalo 27 traktorista. 

traktori novi na izlozbi

Poslednjih sedam godina postoji trend pada broja saobraćajnih nezgoda u kojima učestvuju vozači traktora. Takođe, opada i broj poginulih traktorista i drugih učesnika koji su učestvovali u nezgodama koje su izazvali traktoristi.

Prošle godine od 650 pogunulih na putevima Srbije, 50 ih je smrtno stradalo u udesima koje su izazvali vozači traktora. Poginulo je i 27 traktorista, rečeno je na tribini “Unapređenje nivoa bezbednosti učešća poljoprivrednih mašina u saobraćaju”, koju je na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu organizovalo Poslovno udruženje uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije.

Najčešći uzroci nezgoda i nesreća su: nepažnja, neobučenost vozača i nepoznavanje propisa, učešće vozača koji je pod dejstvom alkohola, nedovoljna osvetljenost traktora.

Nakon izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima omogućeno je da registracija traktora bude trajna, što je značajna olakšica za vlasnike. I pored ove olakšice, mnogi od njih zaboravljaju na druge obaveze.

„Obaveza, na koju vlasnici traktora zaboravljaju, je da svake godine traktor mora da prođe tehnički pregled, što je preventivna mera. Takođe, zaboravljaju da traktor moraju da osiguraju, jer ukoliko se to ne uradi nije moguće naplatiti eventualnu štetu koja je prouzrokovana saobraćajnom nezgodom“, podsetio je Zoran Alimpić, pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja.

Obaveznom obukom o upravljanju traktorom, pooštravanjem uslova za sticanje dozvole, posedovanjem kabine i sigurnosnog rama, smanjili bismo broj nezgoda, rečeno je na ovom skupu.

Da se podsetimo preventivnih mera:

– koristite samo tenhički ispravno vozilo

– obeležite traktor rotacionim svetlom

– ne vozite traktor ako ste pod dejstvom alkohola i ne dozvolite drugima da to urade

– ne dozvolite da traktorom ili drugom mašinom upravlja nedovoljno obučena osoba

–     – učestvujte u radu tribina u okviru kojih se govori o bezbednosti u saobraćaju.     

ruza 2

Još nekoliko dana za prolećnu sadnju ruža

Volite ruže? Želeli biste da raskošni cvetovi krase Vašu baštu ili balkon?

Baštovani preporučuju jesenju sadnju ruža. Ali ako to niste uradili jesenas, možete sadnju obaviti u narednih nekoliko dana. U rasadnicima i cvećarama još možete kupiti zdrave i pripremljene sadnice.

ruza 2

Za ružu kažu da je kraljica cveća, pa kao takva traži pogodno mesto u bašti. To treba da bude položaj na kom ima dovoljno svetlosti (osunčanost najmanje tri sata u toku dana). Osim toga, za ruže birajte delove bašte gde je dobra provetrenost kako biste smanjili mogućnost povećane vlage vazduha, jer ona pogoduje razvoju gljiva.

Ruže najbolje uspevaju na neutralnom ili slabo kiselom zemljištu. Vole blago humusno, dobro oceđeno tlo. Odlično uspevaju na zemljištima koja se više godina đubre i prekopavaju radi gajenja povrća. Važno je da ruže ne sadite na mesta gde su ranije bile ruže.

Ukoliko želite da posadite više ruža ne zaboravite da im ostavite dovoljno prostora da „prikažu“ svoju lepotu. Zato mini ruže posadite na razmak 30×30 cm, čajevke na 60×60 cm, a penjačicama ostavite prostor od 100 do 200 cm.

Pre sadnje koren sadnice treba na par sati potopiti u kantu sa vodom. Rupa za sadnju treba da bude dovoljno duboka i široka, zavisno od veličine korena. Koren sadnice treba malo skratiti i obavezno, odseći oštećene delove. Pre sadnje u rupu sipajte vodu. Ružu postavite u rupu tako da mesto kalemljenja bude na 3 do 4 cm ispod površine zemljišta, malo raširite i rasporedite korenje i zatrpajte zemljom koju ste prethodno izmešali sa kompostom (oko 1/3 komposta). Držite ružu u odgovarajućem položaju dok punite rupu i malo je protresite da bi se zemlja ravnomerno rasporedila između korenja. Na koren nabacajte zemlju u nekoliko slojeva i svaki sloj pažljivo nagazite. Na kraju ruži dajte dosta vode. Kad zemlja potpuno upije vodu, oko biljke nagrnite još malo zemlje koja služi kao zaštita od isušivanja i pomaže da se biljka primi.

Ako želite mini ružičnjak na balkonu, možete sadnice posaditi i u saksije. Za to su pogodne mini ruže. Ne zaboravite da ružu treba posaditi u veću posudu, jer  je koren ove biljke razgranat. Sve ostalo vezano za sadnju isto je kao i da ih sadite u bašti. I još nešto. Ako je Vaš balkon okrenut ka severu, umesto ruža izaberite neko drugo cveće.

U narednom periodu ruže treba štititi od bolesti i štetočina.

Poziv mladima za poslovne ideje za preporod sela

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dr Dragan Glamočić uputio je pismo na više adresa, u kome se, pre svih, pozivaju mladi poljoprivrednici i njihova udruženja da predlože poslovne ideje i programe za preporod i opstanak sela.

Svi predlozi s pažnjom će biti sagledani u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, bez razlike ko će u narednoj Vladi voditi ovaj resor.

Ovaj poziv objavljujemo u celosti.
 
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede poziva, pre svih, mlade proizvođače, udruženja poljoprivrednika, naučne ustanove i savetodavne stručne službe, kao i lokalnu samoupravu, da predlože poslovne ideje i programe koji bi uticali i pomogli da ljudi uspešno žive i ostanu na selu.
 
Mladi i sela više ne mogu da čekaju. Vreme za obimne i detaljne sociološke, ekonomske i sve druge stručne analize je odavno isteklo. O selu i mladima više smo slušali jadikovke i statističke preglede, nego što smo mogli da vidimo program o preobražaju sela i boljem životu mladih u njemu.
 
Važno nam je da zaustavimo gašenja sela, pronađemo isplativu i održivu proizvodnju, da proizvodi imaju pristojnu cenu, da gazdinstvo vodi porodica i da mladi ljudi imaju potomstvo, da sačuvamo zdravu okolinu…
 
Očekujemo predloge koji će uticati na donošenje novih mera i zakona: izmenu bankarske i zemljišne politike, eliminisanje uticaja monopolskih kompanija, veću tržišnu sigurnost, brže osavremenjavanje proizvodnje i rast profita.
Pomognite nam da poljoprivredna proizvodnja na selu ima predvidljivost, sigurnost i da novac poreskih obveznika, izdvajanjem iz Agrarnog budžeta, bude vrednije upotrebljen u vašem poslu. 
 
Biće nam teško u narednom vremenu – brže nego drugi otvorili smo slobodniji uvoz hrane i sebi doveli konkurenciju u kuću. Generacija političara koja je to učinila nije dovoljno razmišljala o budućnosti sela i radu mladih u poljoprivredi.
 
Koliko će država biti sposobna da već sutra odvoji za poboljšanje života u selu, teško je reći, ali je sigurno da će biti taj ulog za dobar početak ako zajednički dođemo do ohrabrujućih programa.
 
Razgovarajte u porodici, sa komšijama, svojim prijateljima, proizvođačima, stručnjacima, ne tajite vaše ambicije, ne plašite se trenutnih problema, uradite svoj plan potreba za sebe i selo. Napišite šta je to od koristi za vas i okolinu.
 
Kada dobijemo ideje, ubrzaćemo donošenje programa namenjenih ruralnom razvoju. Zajednički ćemo proceniti šta nam valja činiti. Možda ćemo u idejama stići i do potrebe za malim održivim proizvodnim programima, do potrebnog profila zadruge, izgleda porodičnog gazdinstva, racionalne usluge od oranja do žetve, do predloga podrške mladoj porodici i posebno ženama, do savremenog organizovanja i brojnijeg tima stručnjaka zaduženih za sela, do uvećanja parcela uz kupovinu i korišćenje državnih oranica, podizanja voćnjaka, uvećanja stada…
 
Forma, obim i sadržaj za vašu ideju nisu ograničeni. Svi predlozi s pažnjom će biti sagledani u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, bez razlike ko će u narednoj Vladi voditi ovaj resor.
 
Adresa: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Nemanjina 22-26, Beograd.

Email: preporodsela@minpolj.gov.rs                                                                                   

Ministar
dr Dragan Glamočić

soba seoska

IPARD II mere kao podrška ruralnom turizmu

Seoski turizam u Srbiji može značajno da doprinese razvoju ruralne ekonomije. Postoje dobri primeri ruralnog turizma

soba seoska

u Vojvodini, zapadnoj i centralnoj Srbiji. Procenjeno je da ima više od 32.000 ležajeva dostupnih za korišćenje na ruralnim gazdinstvima i da 10 milijardi RSD prihoda dolazi iz seoskog turizma. Ovo predstavlja 16% direktnog BDP-a turizma, što je za Srbiju 2010. godine proračunala Svetska turistička organizacija.

Od 2006. godine MPZŽS podržava inicijativu za uspostavljanje centara regionalnog ruralnog razvoja širom zemlje. Oni se uglavnom nalaze u opštinama i rade kako bi promovisali ruralni razvoj u okviru svojih regiona. Svaki regionalni centar počeo je da priprema i razvija lokalne ruralne strategije nakon početnih sastanaka sa lokalnim zainteresovanim stranama. Kao rezultat toga, završeno je više od 200 lokalnih „seoskih mapa”. Sredstva za IPARD II mere koristiće se u cilju daljeg poboljšanja kapaciteta Mreže za ruralni razvoj, a u obliku pomoći za promotivne i smeštajne kapacitete kao i za pomoć u izradi strategija za ruralni razvoj širom Srbije. Minimalni iznos povraćaja sredstava je 5.000 evra, a maksimalni iznos 300.000 evra. Korisnik može prijaviti do tri projekta i primiti iz IPARD II programa ukupnu podršku u maksimalnom iznosu do 400.000 evra javne podrške.

Revitalizacija sela sa stanovišta turizma je moguća održavanjem različitih manifestacija koje ističu autentičnost sela, kao i osnivanjem i gradnjom etno sela u kojima se ogleda istorija i kultura datog područja. Primeri manifestacija koje se već održavaju širom Srbije su brojni: „Kobasicijada“ u Turiji, „Slaninijada“ u Kačarevu, „Dani pečuraka“ na Divčibarama, Dani paradajza u Irigu i sl. Početak razvoja seoskog turizma je predstavljen aktivnostima lokalne zajednice, a dobri primeri koje treba slediti dale su opštine Kosjerić, Ivanjica, Knić i dr. Jačanju pomenutog turizma pomoglo je i osnivanje Drvengrada na Medvedniku, Vajata u selu Gornja Kravarica na planini Jelici, Terzića avlije u selu Zlakusa na teritoriji opštine Požega. Vojvodina se opredelila za razvoj salaškog turizma.

Jačanju turizma svakako pomažu i sledeće aktivnosti: osnivanje etno i agro muzeja – Poljoprivredni muzej u selu Kulpin, Muzej vina u opštini Aleksandrovac, rad likovnih kolonija, npr. u Kovačici i Jagodini, aktivnosti poput Kosidbe na Rajcu, biciklističke trke na Povlenu i Tari, i dr. Pomenute i slične aktivnosti bi bile u stanju da privuku kako stanovništvo, tako i kapital u ruralna područja. To bi uslovilo stvaranje novih radnih mesta, pa bi se smanjila stopa nezaposlenosti. Posredno, razvoj ove delatnosti može uticati i na smanjenje siromaštva i može biti podloga za razvoj preduzetništva. Pozitivni aspekti za razvoj seoskog turizma su i dugoročno očuvanje i promocija kulturno–istorijskog nasleđa.

Kao zaključak trebalo bi da se istakne da je ruralni turizam prioritet razvoja turizma u Srbiji i predstavlja mogućnost revitalizacije napuštenih ruralnih oblasti i obezbeđuje njihovu održivost u budućnosti kroz stvaranje novih radnih mesta, očuvanje prirode i seoskih zanata kao turističke atrakcije, a sve je to moguće realizovati i zahvaljujući predstojećem sprovođenju IPARD mera.

Autor: Zvezdana Jovanović

Predstavljamo

Nova knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Nova knjiga o selu Branislava Gulana, publiciste, književnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje ...
Detaljnije

Najave događaja

Poljoprivredni sajam u Jaši Tomić 29. septembra

Treći poljoprivredni sajam u Jaši Tomiću. Prijave su u toku ...
Detaljnije