Fito farmacija

LG Seeds
ipard logo zastava

O IPARD-u u Srbiji sa Slađanom Gluščević, direktorkom Smart IPARD-a

Javni poziv iz IPARD programa, naredni u ovoj godini, biće raspisan u julu. Reč je o investicijama u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava.

U razgovoru sa Slađanom Gluščević, direktorkom Smart IPARD-a, saznajemo sve o pozivima za ovu godinu, rezultatima prethodnih poziva i realizacijama, nedovoljnoj informisanosti poljoprivrednika i uslugama koje pruža agencija Smart IPARD.

Slađana Gluščević, direktorka Smart IPARD-a

P: Šta donosi Plan poziva za 2019. godinu? 

Gluščević: Prema najavama nadležnih, sledeći javni poziv iz IPARD programa biće raspisan u julu ove godine. Reč je o Meri 1 IPARD-a, koja se odnosi na investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava – izgradnju farmi, silosa, hladnjača, objekata za skladištenje, opremanje voćnjaka, plastenika… Obuhvatiće i nabavku traktora i poljoprivredne mehanizacije. Ukupno za sve investicije, a prihvatljiv je veoma širok spektar ulaganja, namenjeno je oko 40 miliona evra. Za ovaj, takozvani veliki poziv, za sada vlada prilično interesovanje poljoprivrednika i preduzeća koja mogu  konkurišu.

Za avgust je planirano i raspisivanje konkursa koji se odnosi na investicije u preradu voća, povrća, mesa i mleka – izgradnju objekata i nabavku opreme za preradu. S obzirom na to da su nedavno prihvaćene izmene IPARD programa koje predviđaju i nove sektore – grožđe, odnosno vino i jaja, moguće je da će i ovaj avgustovski konkurs, kao i konkurs iz Mere 1 biti na raspolaganju i vinarima, odnosno vinogradarima, kao i živinarima. Javni poziv za preradu vredan je oko 30 miliona evra.

U drugoj fazi realizacije IPARD-a, u ovoj godini očekuju se i pozivi iz Mere 7, koja se odnosi na ruralni turizam, te iz Mere 9, a to je tehnička pomoć telima koje sprovode ovaj program, ali te mere još uvek nisu akreditovane pa ostaje da se vidi da li će konkursi biti raspisani u planiranim vremenskim okvirima.

P: Kako su po Vašem mišljenju prošli prethodni pozivi? 

Gluščević: Ako imamo u vidu iskustva zemalja, današnjih članica EU, koje su u pretpristupnom periodu koristile ovaj instrument finansijske pomoći poljoprivredi, pre svega Hrvatsku, reklo bi se da smo startovali bolje od njih. Iskorišćenost IPARD sredstava kod nas će biti veća, ako poredimo te prve konkurse i sam početak kod komšija i kod nas.

Ipak, ne možemo biti zadovoljni. Ni nakon godina i godina oklevanja i inertnosti nadležni nisu ozbiljno shvatili u kojoj meri institucije moraju biti spremne za rukovođenje evropskim milionima namenjenim poljoprivredi, a ni poljoprivrednici nisu bili spremni da prihvate obaveze koje IPARD nalaže.

Problemi su bili u sporosti administracije, u otezanju sa obradom zahteva i probijanju rokova za donošenje rešenja o odobrenju projekata. Još uvek neki poljoprivrednici koji su prošli na konkursu za traktore s početka 2018, nisu završili s investicijom, tj. nisu kupili traktore, a reč je o najprostijim projektima. Zahtevi su obrađivani godinu dana, referentne cene koje je ustanovila Uprava za agrarna plaćanja bile su znatno niže od onih koje su poljoprivrednici tražili i očekivali, mnogi su se stoga žalili pa je i taj postupak žalbe dugo trajao. Sve u svemu, neko ko je naumio da investira računa na poštovanje rokova za obradu predmeta i želi da u razumnom, prihvatljivom roku realizuje investiciju, a tako nije bilo.

Ukupno je na minulih pet poziva (iz Mere 1 i Mere 3) stiglo 736 zahteva. Za prvi i drugi javni poziv iz Mere 1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava stiglo je, prema podacima Uprave za agrarna plaćanja, 478 zahteva za odobrenje investicija vrednih oko 30 miliona evra, a do sada je usvojeno oko 190 zahteva i odobreno oko 7,5 miliona evra. Na treći konkurs iz ove mere stigao je 151 zahtev, a 37 odsto tih prijava odnosilo se na izgradnju objekata i skladišnih kapaciteta.

Kada je reč o Meri 3 – preradi voća, povrća, mesa i mleka, za koju mogu da konkurišu mikro, mala i srednja preduzeća, na dva poziva stiglo je 107 zahteva. Na prvom konkursu stiglo je 26 zahteva, a usvojena su samo tri i odobreno je oko 440.000 evra podrške. Na drugom konkursu podnet je 81 zahtev i oni su još u procesu obrade. U Upravi za agrarna plaćanja objasnili su da su najveći problemi kod projekata koji se tiču izgradnje i opremanja prerađivačkih pogona bili kod poslovnih planova i ponuda za specifične linije napravljene po meri korisnika.

Dakle, za efikasniju realizaciju IPARD projekata neophodno je i da Uprava  agrarna plaćanja ubrza proces obrade prijava, i da poljoprivrednici i drugi aplikanti, kao i konsultantske agencije koje im pomažu, predaju potpune i kvalitetne zahteve i ozbiljnije pristupe celom poslu.

P: Da li su poljoprivrednici dovoljno informisani o konkursima IPARD-a i koliko su zainteresovani da konkurišu?

Gluščević: Jaka kampanja informisanja poljoprivrednika o ovom programu je neophodna da bi se postigao rezultat. To su pokazala i iskustva drugih zemalja – tek kada se krenulo sa dobro planiranim medijskim kampanjama i sveobuhvatnim informisanjem o procedurama i koristima IPARD-a procenat iskorišćenja podsticaja je povećan. U našu agenciju dolaze i poljoprivrednici,  predstavnici agrobiznisa koji su odlično upućeni u procedure, u IPARD pravilnike, ali ipak, utisak je da je generalno nivo informisanosti o ovom fondu i mogućnostima finansiranja investicija nizak. Oni koji su upućeni u pravila i kriterijume uglavnom su često učestvovali na nacionalnim konkursima i fondovima pa im je procedura jasna. Međutim, kod većine poljoprivrednika postoji mnogo nedoumica, pogrešnih informacija, pa i straha od naizgled veoma komlikovane procedure, mada je ona transparentna i valjalo bi da je usvojimo i shvatimo da će svi budući fondovi i izvori finansiranja koji se našoj poljoprivredi otvore kada uđemo u EU funkcionisati tako.

Kada bi nivo znanja i informisanosti o IPARD-u bio veći, veća bi bila i zainteresovanost poljoprivrednika da konkurišu. Ovako, postoje i predrasude o tome kako je IPARD samo za velike, kako su konkursi namešteni, kako se može desiti da novac iz evropske kase ne bude isplaćen, što nije tačno.

P: Koji problemi su se javljali u prethodnom periodu?

Gluščević: Osim toga što je obrada zahteva trajala neprimereno dugo, bilo je i nejasnoća koje se odnose na administrativne poslove ali je komunikacija između poljoprivrednika, odnosno agencija za konsalting i Uprave za agrarna plaćanja bila dobra i obrađivači predmeta i inspektori koji su izlazili na teren uvek su bili spremni da izađu u susret podnosiocima zahteva, da im ukažu na eventualne nepravilnosti i upute ih kako da ih isprave. Suština IPARD-a je u poštovanju nacionalnih a potom i EU standarda na poljoprivrednom gazdinstvu i u prerađivačkim objektima, tako da se nastoji da se, ako je izvodljivo, otklone eventualni problemi u pogledu zaštite životne sredine, zaštite bilja, dobrobiti životinja i da se gazdinstvo dovede do tog nivoa da zadovolji sve te uslove da bi bilo kompatibilno sa IPARD zahtevima. Reč je, na primer, o načinu odlaganja stajnjaka na gazdinstvu, primeni pesticida i odlaganju ambalaže, uslovima držanja životinja…

Već smo pomenuli, bilo je propusta Uprave za agrarna plaćanja u određivanju referentnih cena ali to će, uveravaju, biti ispravljeno.

Iskustvo sa dosadašnjih konkursa pokazalo je da je dobro što je postavljena granica u pogledu kapaciteta gazdinstava koja učestvuju na nacionalnim pozivima i onima koja mogu da konkurišu za IPARD, što recimo, u Hrvatskoj nije bio slučaj pa su tamošnji poljoprivrednici radije aplicirali za nacionalne mere iz kojih su se finansirale iste investicije kao iz evropskog fonda, što je uticalo na slabiji ishod IPARD-a na početku.

Dobro je što su u IPARD ubačeni i novi sektori – vino i jaja. Međutim, neki sektori, poput prerade žitarica i uljarica ostali su zanemareni, ne prepoznaju ih ni IPARD ni nacionalni konkursi. Kao što su na osnovu sektorskih analiza mesta u IPARD-u našli vino i jaja, trebalo bi uraditi i sektorsku analizu za žitarice i uljarice i videti da li postoji potreba da se ti proizvodi uvrste u meru koja se odnosi na preradu.

P: Da li ste zadovoljni dosadašnjim poslovanjem agencije Smart IPARD? 

Gluščević: Da. Već na prva tri javna poziva predali smo zahteve za investicije vredne oko šest miliona evra. Striktno smo se držali onoga što piše u IPARD pravilnicima i za mnogo zainteresovanih i potencijalnih klijenata nismo pripremali projekte jer smo smatrali da njihova gazdinstva ne ispunjavaju uslove koji se tiču ispunjenja nacionalnih standarda na gazdinstvima ili pak veštački stvorenih uslova. Ali, s druge strane, izgradili smo korektan odnos prema poljoprivrednicima, pa i Upravi za agrarna plaćanja i postali njihov kredibilan partner.

Naš tim čine eksperti koji su dugo u svetu poljoprivrede, EU fondova, projektnog menadžmenta, finansija. Učestvovali su u kontroli IPARD projekata u današnjim članicama EU, kao i u realizaciji projekata koje su podržali Evropska unija, Svetska banka, USAID i druge međunarodne organizacije. Kako se pripremaju i otvaraju novi pozivi i mi stičemo nove veštine, a od velikog značaja je to što usko sarađujemo sa najuspešnijim konsultantskim agencijama za EU fondove u Hrvatskoj i drugim zemljama regiona i usvajamo njihova znanja i iskustva.

P: Šta nudite potencijalnim klijentima?

Gluščević: Kako je za sprovođenje IPARD investicija najvažnija dobra priprema, ovom segmentu prilazimo s izuzetnom odgovornošću, razvijajući strateški pristup planiranja. On obuhvata sagledavanje potreba naših klijenata, prilagođenost tih potreba merama IPARD programa i njegovim javnim pozivima, te definisanje i strukturiranje projekata.

Svakom klijentu najpre objasnimo procedure i predočimo mogućnosti finansiranja njegove investicije preko IPARD-a. Pripremamo dokumentaciju, pravimo poslovni plan, raspisujemo poziv na ponude i sprovodimo postupak nabavke, radimo tehnološke, građevinske, arhitektonske projekte… Potom predajemo zahtev za odobrenje projekta, a po odobrenju učestvujemo u realizaciji investicije, bilo da je reč o nabavci traktora, izgradnji farme, izgradnji objekata za preradu voća, povrća, mesa, mleka… Pratimo svaki korak projekta, pružamo korisniku sve potrebne informacije, a po završetku investicije prikupljamo dokumentaciju za zahtev za isplatu novca iz IPARD fonda.

P: Kada klijenti plaćaju uslugu agenciji?

Gluščević: Svaka agencija ima svoju politiku poslovanja. S obzirom na to da dobar deo posla uradimo pre nego što se reši zahtev za odobrenje projekta (napravimo poslovni plan, izradimo projekat, sprovedemo tender…) , Smart IPARD deo iznosa za konsultantske poslove naplati na početku, prilikom potpisivanja ugovora sa klijentom. Ostatak naplaćujemo pre završetka investicije, to jest pre podnošenja zahteva za isplatu. U tom momentu moramo imati račune za naše usluge jer je reč o opštem trošku koji IPARD priznaje tako da investitor – podnosilac zahteva dobije povraćaj i za to. Dakle, kao što se dobija povraćaj za investiciju od 50 do 60, 65 ili 70 odsto, tako poljoprivrednici i preduzeća dobijaju povrat i za usluge agencije. IPARD pravilnikom određeni su maksimalni iznosi konsultantskih usluga.

Oznake:, , , ,

Ostavi komentar

Predstavljamo

Nova knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Nova knjiga o selu Branislava Gulana, publiciste, književnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje ...
Detaljnije

Najave događaja

Poljoprivredni sajam u Jaši Tomić 29. septembra

Treći poljoprivredni sajam u Jaši Tomiću. Prijave su u toku ...
Detaljnije