povrtarka

NALED: Nekretninu poseduje tek svaka šesta žena na selu

NALED: Tradicija i običaji u Srbiji i ekonomska situacija značajno su doprineli lošijoj poziciji žena u našem društvu, posebno u ruralnim krajevima.

Statistika o vlasništvu nad nekretninama jedan je od najboljih pokazatelja, a brojke kažu da u seoskim sredinama čak 84% nema nikakvu nepokretnost na svoje ime, pokazala je nova analiza NALED-a i kompanije PwC.

Žene bez vlasništva nad stanom ili kućom teže ostvaruju ekonomsku nezavisnost, a zabrinjava i to što je u selima i dalje prisutna svest da nisu deo roditeljskog doma, pa se i same odriču prava na udeo ili nasledstvo u korist braće i sinova.

Sticanje nekretnina otežava činjenica da žene u Srbiji u proseku imaju za oko 8.000 dinara niže plate od muškaraca, a na selu je svaka druga formalno nezaposlena i samo 7,4% njih poseduje zemlju.

– Istraživanje je potvrdilo ono što i sami pretpostavljamo, da je situacija u selima znatno lošija nego u gradovima. Tek svaka šesta žena u ruralnim krajevima upisana je u katastar, dok je na nivou cele Srbije svaka četvrta žena vlasnica ili suvlasnica nekretnine. Vlasništvo na nepokretnosti je za njih važan preduslov da budu samostalnije i da, primera radi, na osnovu te nekretnine podignu kredit i započnu sopstveni posao – kaže Jasmina Radovanović, kordinatorka Saveza za imovinu i urbanizam i savetnica za regulatornu reformu u NALED-u.

Brojke Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuju napredak u odnosu na 2018. To je rezultat Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova iz jula 2018, na kojim je insistirao NALED u okviru projekta “Uvođenje jednošalterskog sistema za registraciju nepokretnosti u Srbiji”.

Projekat podržava Fond za dobru upravu Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovode ga NALED i Pricewaterhouse Coopers u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, Ministarstvom pravde i RGZ.

– Na inicijativu NALED-a je uvedena automatska registracija zajedničkog vlasništva nad nekretninama stečenim u braku, osim ako se radi o posebnoj imovini jednog od supružnika kada je potrebno da takvu imovinu supružnik indentifikuje u izjavi overenoj kod javnog beležnika. Čest je slučaj da muškarac uzima kredit za stan, na osnovu čega se upisuje kao vlasnik nepokretnosti. Činjenica je da žene, u tom slučaju, od svoje zarade plaćaju ostale životne troškove ili čak i kada nisu zaposlene, obavljaju većinu poslova u domaćinstvu, što im daje pravo na udeo u imovini stečenoj u braku. Vidljivost oba supružnika kao vlasnika nepokretnosti u evidenciji katastra pruža dodatnu zaštitu kako vlasnicima nepokretenosti tako i trećim licima u slučaju raspolaganja istom – objašnjava Radovanović.

Stan ima 25% muškaraca i 15% žena u Srbiji

Analiza srovedena tokom projekta o rodnoj ravnopravnosti u katastarskoj evidenciji pokazuje da u Srbiji, uključujući i ruralne i urbane sredine, ima gotovo 25 miliona evidentiranih nepokretnosti od čega dame poseduju u celosti ili imaju udeo u 6,43 miliona.

Žene su upisane kao jedine vlasnice 13,95% nekretnina, a kao suvlasnice u oko 12%. Oko 25% muškaraca u Srbiji poseduje stan, dok je procenat žena koje imaju tu nekretninu 14,6%.

NALED aktivno radi na osnaživanju žena i ženskog preduzetništva u ruralnim sredinama, posebno kroz projekat “1.000 žena” koji je pokrenut u saradnji sa potpredsednicom Vlade Zoranom Mihajlović kao predsednicom Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i asocijacijom proizvođača rukotvorina “Etno mreža”, koja pruža obuku i podršku ženama iz ruralnih područja u izradi tradicionalnih rukotvorina, kako bi svoje veštine iskoristile u svrhu obezbeđivanja stalnog izvora prihoda.

Izvor: NALED

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?

Close Menu