kvrzice na korenu

Mikrobiološka đubriva i njihov značaj u biljnoj proizvodnji

Mikroorganizmi imaju ključnu ulogu u mineralizaciji organskih jedinjenja i mobilizaciji teško rastvorljivih neorganskih jedinjenja, čime obezbeđuju biljke asimilativima i direktno učestvuju u formiranju prinosa gajenih biljaka.

Kako bi se umanjili negativni efekti intenzivne poljoprivredne proizvodnje teži se sve većoj primeni mikroorganizama, koji bi delom mogli da zamene mineralna đubriva i pesticide.

Biođubrivo je proizvod koji sadrži žive mikroorganizme koji naseljavaju rizosferu ili unutrašnjost biljke i poboljšavaju njen rast povećanjem usvajanja i dostupnosti hraniva biljci domaćinu. Ovi mikroorganizmi se nanose na seme, nadzemni deo biljke ili se inkorporiraju u zemljište.

Biofertilizatori su mikrobiološka đubriva koja sadrže određene sojeve bakterija, algi i gljiva. Njihovim unošenjem u zemljište sa semenom aktiviraju se odgovarajući mikrobiološki procesi, koji omogućavaju bolje i ravnomernije snabdevanje biljaka azotom, fosforom i kalijumom, kao i nekim mikroelementima.

Mikroorganizmi koji ulaze u sastav mikrobioloških đubriva produkuju materije rasta, polisaharide, vitamine, enzime, aminokiseline i dr. Ova jedinjenja stimulišu rast i razvoj biljaka, što se pozitivno odražava i na prinos i kvalitet prinosa. Unošenjem mikrobioloških đubriva u zemljište utiče se na tok i usmeravanje mikrobioloških procesa što će uticati i na kvalitet zemljišta.

Kao komponente mikrobioloških đubriva mogu biti različite bakterije iz roda Bradyrhizobium, Azotobacter, Azospirillum, Bacillus, Pseudomonas, i druge.

Imajući u vidu značaj azota u ishrani biljaka, posebna pažnja se pridaje bakterijama koje pomažu u snabdevanju azotom. To su bakterije iz grupe azotofiksatora koje elementarni, atmosferski azot prevode u oblik pristupačan biljkama. Ove bakterije nalaze se u neposrednoj blizini korena i azot predaju direktno biljkama.

Najpoznatija i najzastupljenija su mikrobiološka đubriva kojima se pospešuje proces simbiozne azotofiksacije. Ova đubriva sadrže sojeve simbioznih azotofiksirajućih bakterija i koriste se u proizvodnji leguminoznih biljaka. Na korenu leguminoznih biljaka, bakterije iz rodova Bradyrhizobium i Rhizobium formiraju kvržice u kojima se vezuje atmosferski azot i prevodi u oblike koje biljke mogu da usvajaju.

Svaka leguminozna biljna vrsta ima svog specifičnog mikrosimbionta, odnosno vrstu bakterija sa kojom može da formira simbioznu zajednicu. Zato se primena ovih mikrobioloških preparata preporučuje pri svakoj setvi.

Bakterije iz roda Bacillus i Azotobacter mogu sintetisati organske kiseline i fosfataze koje će nepristupačan fosfor prevesti u biljkama pristupačnu formu.

Kalijum koji je u zemljištu zarobljen u obliku alumosilikata, zahvaljujući aktivnosti bakterijama iz roda Bacillus, postaje pristupačan biljkama.

Sve veća pažnja posvećuje se tzv. multipnim ili polivalentnim inokulantima koji sadrže više različitih vrsta mikroorganizama, pa se njihovom primenom istovremeno aktivira veći broj korisnih mikrobioloških procesa.

Primena mikrobioloških đubriva ima i ekonomsku i ekološku opravdanost.

Upotreba mineralnih đubriva se može redukovati i na taj način se smanjuju troškovi proizvodnje.

Primenom mikrobioloških đubriva ne zagađuje se zemljište i podzemne vode, a njihova primena nema toksičan efekat na biljku i spoljašnju sredinu.

Unapređenje biljne proizvodnje ide ka značajnijoj primeni mikrobnih inokulanata u proizvodnji neleguminoznih biljaka, uključujući najznačajnije ratarske i povrtarske biljke.

Pripremila: Ivana Vasilijić, dipl. inž. poljoprivrede

PSS Zrenjanin

Foto: www.biofor.rs

 

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?

Close Menu