Šeta kroz polje žita 2

Gulan: Poljoprivrednici devastirani, nastaju latifundije

Gulan: Pol­joprivreda je važna za svaku zemlju iz različitih razloga i da je stoga dosta konflikata oko poljoprivredne poli­tike u celom svetu. Prvi razlog je što narod ima jednostavnu osobinu da ipak mora da jede.

Srbija je jedna od retkih zemlјa koja nije zavisna od uvoza i koja je tokom pandemije imala samodovolјnost u proizvodnji osnovnih životnih namirnica, kaže doc. dr Tatjana Brankov, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Subotici i autorka knjige “GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj”

Formiranje poljoprivredne politike u Srbiji je delikatna stvar između ostalog i zbog različitosti agrara u delovima zemlje.

U Vojvodi­ni danas imamo latifundijski sistem. Devastirano je seljaštvo, a sada su propali i veliki kombinati i nastale su latifundije.

U užoj Srbiji je, zbog brdsko-planinskih odlika, sasvim drugačija situacija.

Srbija je odavno ušla u Spora­zum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU čime je “platila” približavanje Evropskom uniji, ali da još uvek nije dobila adekvatnu nadoknadu za to kroz podršku iz evropskih fondova.

Kod nas postoji velika želja da imamo poljoprivredne subvencije kao na zapadu, ali kao da niko ne postavlja pitanje ko treba da plaća subvencije. Plaća ih stanovništvo, a ako je stanovništvo siromašno ono ne može da plaća tolike subvencije. A, ako se želi voditi politika subven­cija, onda se mora znati i koji je izvor za to. Izvor može biti samo jaka industrija i bogato stanovništvo.

Pol­joprivreda je važna za svaku zemlju iz različitih razloga i da je stoga dosta konflikata oko poljoprivredne poli­tike u celom svetu. Prvi razlog je što narod ima jednostavnu osobinu da ipak mora da jede.

Dalje, poljo­privreda je, za razliku od industrije, definisana prirodnim ciklusima i ne može se jednostavno povećati obim proizvodnje u kratkom roku.

Pol­joprivreda se po još jednoj delikat­noj osobini razlikuje od industrije – u njoj su prinosi padajući. U tom smislu jedna zemlja ne može biti ekonomski razvijena ako je samo poljoprivredna. Ogromna je razlika između kile krompira i kile ajfona.

Strateški je značaj poljoprivrede – skoro svaka zemlja ponekad upadne u određene strateške ili političke probleme, pop­ut sankcija,  kao što je sada slučaj sa Rusijom, a pre 30 godina sa Jugoslavijom i Sr­bijom. Zato svaka zemlja mora da ima poljoprivrednu proizvodnju, bez obzira da li je prirodno bogata resursima za to.

Zato je važna poljoprivreda.

Srbija poseduje 5,1 miliona hektara, od toga je obradivo 4,2 miliona hektara, dok se obrađuje 3,47 miliona hektara.

Na tim površinama blizu 570.000 gazdinstava se bavi proizvodnjom hrane. Vrednost godišnje proizvodnje na njima se kreće između četiri i pet milijardi dolara. Ili po jednom hektaru tek 1.000 dolara! I to se dešava već decenijama.

Stalno govorimo samo o našim mogućnostima i željama za razvoj poljoprivrede.

Važeća Strategija poljoprivrede doneta je 2014. godine pa do 2024. godine i obećavala je razvoj od 9,1, a po drugoj, blažoj, nešto manjoj varijanti po stopi od 6,1 odsto. Obe brojke su bile samo želja.

Po kreatorima (njih 200 je napisalo 145 strana koje je usvojila Vlada Srbije) kao da je dokument pisan da se hvalimo kada nam dođu Kinezi ili neki drugi sa sličnim stopama rasta.

Naša prosečna stopa rasta za poslednje tri decenije u agraru je samo 0,45 odsto!

U prvoj, 2015. godini  primene Strategije pad je bio osam odsto, zatim godinu dana kasnije rast od osam odsto.

U 2017. godini šteta od suše je bila 1,5 milijardi dolara i pad koji je država priznala bio je oko 11 odsto. To je bilo na nivou elementarne nepogode, ali država to nije priznala, jer nije imala novca da plati!

Sledeće, 2018. godine rast je bio na nivou pada prethodne godine, ali je priznat od blizu 18 odsto.

U prošloj 2019. godini jedino je poljoprivreda imala pad od 0,1 osto!

Najlošije u razvoju stoji stočarstvo koje u toj proizvodnji učestvuje samo sa 30 odsto!

Siromašna je svaka zemlja u kojoj biljna proizvodnja donosi 70, a stočarststvo manje od 60 odsto. To je nivo siromašnih subsaharskih zemalja. E, tu se nalazi Srbija koja je prošle godine sa površina koje obrađuje ostvarila izvoz od 3,62 milijarde dolara, dok će to ove godine biti samo oko tri milijarde dolara!

Koliko je to malo neka potvrdi primer da Holandija (koja je veličine Vojvodine) izvozi za 94 milijarde dolara!

Jedini boljitak se vidi u akciji ,,500 zadruga u 500 sela’’ gde je za tri godine osnovano blizu 800 novih zadruga. Za 152 zadruge prvi put je država bespovratno dodelila 1,7 milijardi dinara i to je bila direktna pomoć za bolji život 6.120 seoskih porodica.

Cilj je i da se u ovoj godini dodeli još oko 600 miliona dinara za oko 60 zadruga. To pomaže nerazvijeni agrar, ali i neujednačeni regionalni razvoj. Dosada je agrar u BDP zemlje učestvovao sa 9,5 odsto, a u ovoj godini to će biti čak 15 odsto. U razvijenim zemljama to je jedan do tri odsto.

Tokom pandemije koronavirusa ceo svet se suočio sa pitanjem prehrambenog suvereniteta, a zatvaranjem granica za promet robe i radne snage, mnoge zemlјe pogodila je realnost u vidu nedostatka hrane.

Srbija je jedna od retkih zemlјa koja nije zavisna od uvoza i koja je tokom pandemije imala samodovolјnost u proizvodnji osnovnih životnih namirnica, kaže doc. dr Tatjana Brankov, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Subotici i autorka knjige “GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj”.

Profesorka Brankov navodi da je pandemija koronavirusa naterala gotovo sve zemlјe sveta da preispitaju svoju prehrambenu sigurnost i ističe da je Srbija svetli primer prehrambene samodovolјnosti.

Naša zemlјa je, kaže Brankov, u periodu zatvorenih granica i nedostatka osnovnih životnih namirnica sa kojim se suočio veći deo svetske populacije, imala dobar odgovor domaće polјoprivredne proizvodnje.

“Srbija ima ono o čemu sada maštaju mnoge zemlјe, pa čak i bogatije od nas, a to je prehrambeni suverenitet. Skoro 80 odsto sveta je zavisno od uvoza hrane, a mi jesmo i možemo da budemo potpuno samostalni u proizvodnji osnovnih životnih namirnica i stočne hrane”, objašnjava Brankov u svom istraživanju, koje je predstavila na tribini o zabrani GMO proizvoda u Srbiji održanoj u Kragujevcu. Najveću samodovolјnost u proizvodnji hrane ima Vojvodina i to u procentu od 230 odsto, dok je u ostatku Srbije 120 odsto.

Autor teksta Branislav Gulan, analitičar, publicista i novinar

Knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?

Close Menu