Agrarno nasleđe Banata predstavljeno na izložbi u zrenjaninskom muzeju

agrarno nasledje

Izložba „Agrarno nasleđe Banata“ – Osim parne mašine Narodni muzej Zrenjanin poseduje još poljoprivrenih mašina velikih dimenzija, kao što su sejalice i krupače 

Zajedničkim projektom Etnološkog i Prirodnjačkog odeljenja Narodnog muzeja Zrenjanin je upriličena izložba „Agrarno nasleđe Banata“, čiji su autori magistar Rajka Grubić, muzejski savetnik – etnolog i Nataša Knežević, viši kustos – biolog.

Autorke izlozbe Rajka Grubic i Natasa Knezevic
Autorke izložbe Rajka Grubić i Nataša Knežević

Agrarno nasleđe – predmeti, mašine, semena, fotografije

Na izložbi su predstavljeni stari predmeti, alati, oruđa i mašine kao i semena i presovane biljne vrste. Izložene su i fotografije na kojima su zabeleženi najznačajniji poljski radovi i običaji koji su bili usko vezani za poljoprivredu, naročito kada je poljoprivreda prelazila iz ekstenzivne u intenzivnu fazu, a to je 18-19. vek do kada je na ovim prostorima stočarstvo bila prioritetna privredna grana, kaže autorka Grubić. Kada su prestali ratovi i kada se stanovništvo vezalo za jedno mesto i zemlju i država Austrougarska učinila mnogo da pospeši razvoj zemljoradnje, možemo da kažemo, počinje razvoj poljoprivrede na ovom području, objašnjava sagovornica.

„Predstavili smo početke razvoja poljoprivrede od kraja 19. i početka 20. veka kada počinje razvoj industrije i proizvodnja alatki i mašina, što je uslovilo i pojavu viška proizvoda. Sve smo to na izložbi predstavili putem predmeta i starih fotografija. Većina eksponata je dospela u muzej u međuratnom periodu kada se još uvek nisu vodile knjige onako kako mi to danas radimo i onda možemo samo da ih okvirno datiramo, osim jedne krupače koja je iz 1876. godine. Izloženi su i kose, vile, srpovi, kolica za prevoz slame…

Kroz izložbu moguće je sagledati koliko je teško bilo baviti se poljoprivredom i zašto su svi članovi porodice učestvovali u radovima, uz strepnju da li će prinosi biti dovoljni za egzistenciju svih njih“, kaže Grubić.

Kasnije, počelo je plansko otkupljivanje predmeta i njihovo datiranje. Svi predmeti su vlasništvo muzeja i većina je otkupljena 2010. godine od Duška Malbaškog, ovdašnjeg kolekcionara čiji je otac počeo prikupljanje predmeta vezanih za poljoprivredu i domaćinstvo. Bili su naklonjeni etnologiji i imali su veliki broj predmeta i mašina. Između ostalih i parnu mašinu, koju zbog gabarita nije bilo moguće izložiti na ovoj izložbi.

parna masina 1

Osim parne mašine Narodni muzej Zrenjanin poseduje još poljoprivrenih mašina velikih dimenzija, kao što su sejalice i krupače, koje su pohranjene u podrumu zgrade muzeja koji se sada sređuje i priprema za posetioce. Za većinu predmeta muzej je dobio podatke odakle su i kada su nastale, objašnjava Grbić.

Na izložbi je predstavljen i deo zbirke semena koja datira iz 1835. godine, a koju je zrenjaninski muzej dobio od poljoprivredne zadruge „Agrarija“ koja je radila u Zrenjaninu. Nataša Knežević, koautor izložbe, objašnjava da su semena poručena iz Hamburga i da su služila kao ogledna semena. Kako je ratarstvo na ovom području Banata bila osnovna privredna i egzistencionalna grana najviše je semena žitarica, pšenice, ječma, ovsa i kukuruza kao i suncokreta.

Jecam Semenar Agrarija 1935

Izložba „Agrarno nasleđe Banata“ koju je podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama biće otvorena do februara 2023. godine.

Banat je bio i ostao velika žitnica

Banat je sa svojom stepsko-savanskom vegetacijom, dovoljnom količinom taloga, plodnim humusnim oranicama i ogromnim poljima pašnjaka, oduvek predstavljao primamljivu oblast za naseljavanje. Prestankom ratova i seoba stanovništvo se u sve većoj meri okreće zemljoradnji, koja je u to vreme bila ekstenzivna. Sve do kraja 19. veka oralo se drvenim plugovima u koje su bili upregnuti volovi ili konji. Sejalo se rukom, kosilo kosama i srpovima, vršilo na gumnu…

obicaji na fotografiji
Fotografija sa izložbe

Proizvodnja je uglavnom zadovoljavala samo osnovne potrebe stanovništva, a viškova proizvoda nije bilo. Sve najznačajnije radove pratile su različite običajne radnje kod svih etničkih grupa na području Banata i bile su povezane za pripremu zemljišta, setvu i žetvu.

Razvoj industrije i uvođenje mehanizacije krajem 19. veka i prvim decenijama 20. veka doprineli su razvoju poljoprivrede Banata. Od velikog značaja bila je izgradnja železničke mreže i uspostavljanje boljeg kopnenog i rečnog saobraćaja. Banat se povezao sa Rumunijom i centralnom Evropom gde se nalazilo tržište žitarica, i ovaj region je bio i ostao velika žitnica, značajna ne samo za Srbiju već i za Evropu.

Tekst je objavljen u listu Poljoprivrednik

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede