Za razvoj seoskog turizma sredstva iz IPARD-a. Koliko i koji podsticaji?
Za razvoj seoskih turističkih domaćinstava planirana su i sredstva iz IPARD programa kroz MERU 7.
O IPARD-u u Srbiji sa Slađanom Gluščević, direktorkom Smart IPARD-a
Javni poziv iz IPARD programa, naredni u ovoj godini, biće raspisan u julu. Reč je o investicijama u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava.
Plan poziva iz IPARD II programa za 2019. godinu
Prema planu poziva iz IPARD II programa (2014-20120) u 2019. godini biće raspisana četiri konkursa.
Sa selima nestaje i Srbija
Srbija je nekada po izvozu mesa i ugledu u svetu bila ugledna Evropi.
Danas su prazna sela i staje, pa nema ni stoke. Broj stanovnika opada u 86 odsto naselјa pa će za deceniju i po nestaće njih 1.200!
Polјoprivreda Srbije je u poslednje tri decenije prosečno rasla godišnje po stopi od samo 0,45 odsto. Pored mnogobrojnih obećanja, jedan od klјučnih problema je katastrofalan odnos države prema ovoj grani privrede.
U Srbiji zvanično ima 569.000 gazdinstava, što je za 10 odsto manje nego 2012. godine.
Najkritičnije stanje je u stočarstvu koje sa manje od 30 odsto učestvuje u BDP polјoprivrede. To je karakteristika nerazvijenih zemalјa.
Brigu o selima u Srbiji vodi više od 35 institucija na raznim nivoima. Rezultat te ,,brige” je da od 4.709 naselјa – sela, odnosno sela, nestaje svako četvrto.
Broj stanovnika opada u 86 odsto sela.
Nestajanje sela znači i nestajanje Srbije. U Srbiji danas imamo i oko 200.00 praznih kuća.
Sve manje proizvodimo, ali i izvozimo mesa pa je FAO Srbiji prognozirao da će od izvoznika hrane postati njegov uvoznik. Prvi koraci ka pobolјšanju stanja čine se sa akcijom ,,500 zadruga u 500 sela”, koju vodi ministar za reionalni razvoj Milan Krkobabić.
Kroz ovu akciju za tri godine u razvoj zadrugarstva treba da se uloži oko 25 miliona evra.
Sve do 2017. godine Srbija je bila zemlјa u kojoj se godišnje gasilo 100 zadruga. Za dve godine osnovano je 400 novih. Tako je promenjena i zadružna mapa Srbije.
Najveća kriza je u stočarstvu jer proizvodimo ukupno manje od 400.000 tona svih vrsta mesa godišnje i trošimo po stanovniku manje od 30 kilograma.
U vreme raspada SFRJ, na prostorima današnje Srbije proizvodilo se oko 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo 65 kilograma po stanovniku.
Danas je stanje takvo da se iz Srbije sve manje izvozi mesa i prerađevina, i sve više uvozi.
Za protekle tri decenije stočarstvo u Srbiji opada po godišnjoj stopi od oko tri odsto!
Tako je primera radi, u Srbiji 2012. godine bilo zaklano 368.000 goveda i 5,8 miliona svinja. Rezultat nekontrolisanog klanja je da smo na početku 2018. godine u Srbiji imali samo 12.000 junadi! Sad se ne zna da li ih uopšte imamo u tovu.
Po podacima nadležnih, u ovoj godini, posle dužeg vremena, izvezli oko 3.609 tona junećeg i goveđeg mesa u Tursku!
Ali, pošto izvozimo i poslednje tone onog što imamo, sad se događa da u svetu prodajemo i ono što nemamo.
Jer, 2015. godine izvezli smo samo 315 tona ,,bebi bifa”, godinu dana kasnije 420, a 2017. godine oko 480 tona ovog kvalitetnog crvenog mesa i 2018. godine manje od 400 tona.
Godišnje se u zemlјi proizvede oko 75.000 tona kvalitetnog crvenog mesa.
Evropska unija godišnje uvozi iz Brazila i Argentine oko 700.000 tona tog mesa. Od Srbije su tražili da se za narednih pola veka, svake godine pripremi po 50.000 tona.
Kreatori agroekonomske politike su ostali gluvi na ovu potražnju i nudili su izvoz isklјučio svinjskog mesa. EU neće svinjsko meso iz Srbije zbog vakcinacije protiv bolesti kuge! I ne da ga neće ona, nego ono ne može ni da se transportuje preko zemalјa EU. U Rusiju može avionom što se neisplati, ili brodom iz luke Bar u Crnoj Gori. Taj transport traje 45 do 47 dana!
Obećanja da će se prestati sa vakcinacijom je bilo, ali nije urađeno. Godišnja vrednost uvezenih vakcina je oko 25 miliona dolara!
A, kako je bilo?
Setimo se da je Jugoslavija, a sa njom i Srbija na početku raspada SFRJ, već bila u Evropi. Do uvođenja sankcija stoka i meso su se izvozili na 40 tržišta.
Nekadašnja SFRJ je imala 45 klanica koje su imale pravo izvoza u EU. Od toga je 25 bilo iz Srbije.
Zatim je imala 16 velikih industrijskih klanica koje su imale dozvolu za izvoz u SAD, od kojih je 12 bilo iz Srbije. Poznata je bila šunka u limenki sa kojom smo učestvovali čak sa 15,2 odsto ukupnog američkog uvoza konzervi, tako da smo bili na trećem mestu odmah posle Danske i Polјske.
Takođe treba znati da smo naš ,,bebi bif” izvozili u količini od 54.450 tona! Od toga je oko 30.000 tona bilo sa područja Srbije.
Posle ukidanja sankcija 1996. godine Srbija je dobila kontigent izvoza u EU od 9.975 tona. Pošto se nikada nismo približili toj brojci u izvozu, on je smanjen za 1.000 tona.
Danas je važeći kontigent za EU oko 8.875 tona, ali izvozimo manje od pet odsto toga.
Polјoprivreda u Srbiji nije strateška grana, proizvodnja se smanjuje iz godine u godinu. Rezultat loše politike je – da će u Srbiji za deceniju i po nestati 1.200 sela. Sa njima nestaje i Srbija.
Autor: Branislav Gulan, član Naučnog društva ekonomista Srbije i publicista
Izvor: makroekonomija.org
Proširen “Klub prijatelja” Garancijskog fonda APV
U “Klubu prijatelja” Garancijskog fonda APV od nedavno i “Euro Petrol” i “INFO TIM LOGISTIKA”.
