Izmene IPARD programa važne voćarima i povrtarima
Najveće izmene u okviru IPARD programa odnose se na sektor voća i povrća.
Šume su pluća planete, čuvajmo ih
Šume su neophodan i sastavni deo naše lepe Zemlje. Sačuvajmo ih.
Sela smo i sami “ugasili”, ruralno područje zapostavljeno
U Srbiji ima 4.700 naselјnih mesta, a nestaje svako četvrto. U 86 odsto njih opada broj stanovnika.
Sela smo i sami ugasili jer po Ustavu ne postoji ni jedno! Zračak nade ka bolјitku vidi se u akciji ,,500 zadruga u 500 sela”. Za godinu i po dana osniva se 95 malih, zadružnih preduzeća. Osnovano više od 340 novih zadruga
Najkraći put do uništenja jedne zemlje je izumiranjem sela i uništavanjem agrara.
Srbija se sad nalazi na tom putu.
Puno se govori o selu. Ali po Ustavu, u Srbiji ne postoji ni jedno selo!
Dakle, prvi korak ka uništavanju učinili smo sami, jer smo sela izbacili iz Ustava.
U njemu piše da su sve su to naselјena mesta, a ima ih oko 4.700!? Od tog broja 1.200, ili svako četvrto selo je u fazi nestajanja. Jer, u 1.034 ima manje od po 100 žitelјa, a u 550 ima manje od po 50 stanovnika. U zemlјi ima manje od sedam miliona stanovnika, a više od polovine živi u naselјenim mestima, odnosno selima koja nestaju! Jer, u 86 odsto naselјenih mesta opada broj stanovnika.
Srpsko selo karatkeriše i nešto starije stanovništvo (43,6 godina) nego što je ono u gradu (41,3).
Zračak nade za opstanak nekadašnjih sela i ostanak u njima vidi se u akciji ,,500 zadruga u 500 sela”.
Sumorna je slika srpskog sela, posebno brdsko planinskih područja. Jer, u selima nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi.
Selјak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je čovek koji treba da ima i dostojan život!
Srbija se nalazi među demografski i najstarijim zemlјama u Evropi. Jer, godišnje umre oko 102.000 žitelјa, a rodi se manje od 65.000 što je na nivou Prvog svetskog rata.
A, sela su nekada bila glavna baza za rađanje dece.
Dakle, samo na osnovu mortaliteta nestane po jedna varoš kao što je Bačka Palanka ili Negotin.
Trend smanjenja stanovništva nastaviće se i do 2050 godine, kada će Srbija imati manje od šest miliona stanovnika.
Po tome će se vratiti na nivo od 100 godina unazad.
Poslednjih godina u svet godišnje sa kartom u jednom pravcu ode oko 60.000 mladih i školovanih.
To su sve poražavajući podaci i ako se tako nastavi, već za pola veka bićemo manjina u sopstvenoj državi. Ljudi se sve više sele u gradove gde jedva preživlјavaju, a nisu stambeno obezbeđeni i zato se sve ređe odlučuju za potomstvo. Tako danas u Srbiji ima više od 260.000 momaka i 100.000 devojaka koji su zašli u petu deceniju a da nisu zasnovali porodice.
Razloge zašto nestaju sela u Srbiji, pa ona ima i sve manje stanovnika, treba tražiti u decenijama iza nas kada je zapostavlјano selo.
Najbolјi dokaz je da 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom, u 400 sela nema ni prodavnice.
U njima se nalazi 50.000 kuća bez vlasnika i još 150.000 njih u kojima trenutno niko ne živi.
U 2.000 sela nema pošte, u 230 njih ni osnovne škole, 2.760 sela nema vrtića, u dve trećine njih nema ni ambulante…
Dakle, u Srbiji nisu zapostavlјena samo sela, nego celo njeno ruralno područje.
I dok nam nestaju i propadaju sela istovremeno propada i kapital od 1,5 milijardi dolara koji smo utrošili za školovanje nezaposlene polјoprivredne stručnjake koji je pre godinu i po dana bilo 32.000. Od toga oko 5.500 veterinara i agronoma.
Da društvo zna šta će sa selom, imalo bi valјanu, realnu strategiju, odnosno akcioni plan.
U strategijama su bili i sad se nalaze netačni, nerealni i neostvarivi programi i želјe. To je pokazala njihova realizacija.
Za poslednje tri decenije rast agrarne proizvodnje u Srbiji je samo 0,45 odsto!
Umesto planiranog fizičkog rasta agrarne proizvodnje od devet ili bar 6,1 odsto u 2015. godini imali smo pad od osam odsto, pa u 2016. godini toliki rast, zatim u 2017. godini kada je suša nanela štete od 1,5 milijardi dolara pad od 11 odsto i – prema podacima RZS u 2018. godini rast od 15,7 osto. Rast je bio zahvalјujući Bogu i proizvodnji kukuruza od blizu sedam miliona tona i pšenici od oko tri miliona tona.
I te proizvode ćemo izvoziti i hvaliti se sa tim potezima.
Istovremeno ćemo uvoziti žive tovlјenike, njih oko 400.000 komada godišnje, i blizu 40.000 tona mesa najlošijeg kvaliteta će dolaziti iz uvoza za narod u Srbiji. To bi sve trebalo da budu obrnuti procesi, da se kukuuruz potroši ovde, pa da se izvoze artikli iz viših faza prerade.
Na 4,1 miliona hektara polјoprivrednih površina vrednost proizvodnje je oko 1.000 dolara po hektaru.
U Danskoj je to 14.000, Holandiji 17.000 evra.
Proizvodimo manje od 400.000 tona svih vrsta mesa, trošimo po stanovniku manje od 30 kilograma godišnje. Pre dve decenije proizvodili smo 650.000 i trošili po stanovniku 65 kilograma.
Da bismo se vratili u tu prošlost kada smo izvozili godišnje 54.500 tona ,,bebi bifa” potrebna je nova agrarna i socijalna reforma. Jer, u 2015. godini smo izvezli samo 315 tona ,,bebi bifa”, godinu dana kasnije 415 tona, u 2017. godini 480 tona, a u 2018. godini smo poklali gotovo svu junad u zemlјi (bilo ih je oko 12.000) i hvalimo se sa izvozom gotovo 5.000 tona junećeg i goveđeg mesa u Tursku.
Kad ćemo u Kinu obećanih 500.000 tona, kada je godišnja proizvodnja tog mesa samo 70.000 tona?
Zračak nade za bolјitak vidi se u akciji Ministarstva za regionalni razvoj u Vladi Srbije i Akademijskog odbora za selo SANU, u vođenju akcije ,,500 zadruga u 500 sela”.
Do pokretanja akcije Srbija je bila zemlјa u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga, a do početka 2019. godine osnovano je više od 340 novih.
Za godinu i po dana za 95 zadruga dodelјeno je blizu milijarda dinara bespovratnih sredstava. To znači da će biti otvoreno 95 malih, zadružnih preduzeća.
Cilј je da se pomogne nerazvijenim krajevima i sitnim proizvođačima čije njive imaju prosek od oko 2,5 hektara.
Pored toga želja je da se zaustavi iselјavanje iz sela i da se u njima pokrenu mali prerađivački pogoni… To značajno pomaže i ujednačavanju regionalnog razvoja u Srbiji.
Za sada je na ovaj način uz bespovratnu pomoć države zadrugama, prvi put posle posle sedam decenija, obezbeđena bolja životna egzistencija za 4.600 gazdinstava.
Autor teksta Branislav Gulan, član Akademijskog odbora za selo SANU
Preporučujemo: Danska, evropski agrarni džin
Naučnica BioSensa istražuje alternativne načine proizvodnje mesa
Naučnica dr Ivana Gađanski: “Proizvodi od kultivisanog mesa neće imati dodate antibiotike, hormone ili druge aditive koji se nalaze u klasičnom mesu.”
Dr Ivana Gađanski sa Instituta BioSens dobitnica je prestižnog granta poznate američke organizacije Institut Dobre hrane (engl. Good Food Institute).
Dr Gađanski jedna je od 14 dobitnika granta iz celog sveta koji se dodeljuje u oblasti istraživanja alternativnih načina proizvodnje mesa.
Dr Ivana Gađanski
U okviru svog projekta dr Gađanski baviće se najsavremenijim svetskim istraživanjima u oblasti ćelijske poljoprivrede, kako bi se obezbedile dovoljne količine hrane za rastuću svetsku populaciju.
Ćelijska poljoprivreda predlaže inovativne metode proizvodnje mesa u laboratoriji, kultivacijom ćelija dobijenih iz mišićnog tkiva životinja.
Dr Gađanski i tim istraživača sa Instituta Biosens baviće se razvijanjem novih tipova senzora za praćenje kvaliteta ćelija tokom kultivacije mesa, na mikrofluidnom modelu.
“Proizvodi od kultivisanog mesa neće imati dodate antibiotike, hormone ili druge aditive koji se nalaze u klasičnom mesu. Takođe, važno je napomenuti da je ovakav način proizvodnje mnogo humaniji prema životinjama, jer iako se uzorak ćelija uzima iz mišića žive životinje, to se radi na bezbolan način“, izjavila je dr Gađanski povodom dobijanja granta.
Ona dodaje da je veoma važno što se za ovakvu proizvodnju mesa troši mnogo manje resursa nego u klasičnoj poljoprivredi, ali i da se na ovaj način smanjuje zagađenje životne sredine i emisija štetnih gasova u atmosferu koji nedvosmisleno dovode do klimatskih promena.
Za razliku od proizvoda od kultivisanog mesa, proizvodi od proteina biljnog porekla su već duže vreme dostupni u prodaji.
Senzori na kojima će raditi tim iz BioSensa obezbediće očitavanje podataka u realnom vremenu, a samim tim olakšati kontrolu kvaliteta i smanjiti troškove proizvodnje kultivisanog mesa.
Očekuje se da će ovakav način proizvodnje omogućiti ubrzanu komercijalizaciju i ove vrste alternativnih proteina koji nose ogroman da u narednim godinama dovedu do prave revolucije u proizvodnji hrane u svetu.
Dr Gađanski je provela godinu dana kao Fulbrajt gostujući profesor na Kolumbija Univerzitetu, SAD, u najpoznatijoj svetskoj laboratoriji za inženjering tkiva, nakon čega se vratila u Srbiju gde trenutno primenjuje svoja znanja.
Dr Gađanski je deo BioSens tima od 2017. godine.
Osim naučnice sa Instituta BioSens, grant su dobili i istraživači sa poznatih svetskih instituta kao što su Berkli iz SAD, Izraelski tehnološki institut, Tehnološki institutu u Pekingu, Univerzitet u Oslu, i dr.
Zašto nam je potrebna KnjigaPOLJA – Iskustva korisnika
Knjiga polja je, nesumnjivo, potreba savremenog poljoprivrednika.
