Nis agro


Fito farmacija

LG Seeds
organsko povrće

Zaštita bilja u organskoj proizvodnji

Suštinu zaštite biljaka čine metode integralne zaštite, uz primenu različitih bioloških sredstava za zaštitu.

 Zelenišno đubrenje predstavlja zaoravanje sveže nadzemne mase biljaka koje se posebno gaje za ovu namenu sa ciljem da se zemljište obogati

organsko povrće

organskom materijom radi poboljšanja fizičkih, bioloških i hemijskih osobina zemljišta. Zaoravanjem samoniklih biljaka ne smatra se zelenišnim đubrenjem. To treba da su biljke koje su pogodne da u relativno kratkom vremenskom periodu obrazuju mnogo organske mase, da mogu da usvajaju i teže pristupačna hraniva, da zahvaljujući dubokom korenu usvajaju hraniva iz tih slojeva zemljišta i premeštaju u oranični sloj, da fiksiraju azot iz atmosfere, jer na taj način obogaćuju zemljište azotom. To su: razne vrste detelina i lupina, grašak, grahorice, i neleguminozne biljke kao što su: uljana repica suncokret, raž, ovas, ječam, slačica, facelija, engleski i francuski ljulj. Načina primene ima više, a u organskoj je raširen sistem usejavanja. Kada je glavna kultura pšenica u fazi, kada ona dostigne visinu od 10 cm, tj. kada se još nije zatvorio sklop, usejava se bela detelina, koja nikne i delimično stagnira. Kada se pšenica skine, počinje nagli rast deteline koja se u jesen zaorava kao zelenišno đubrivo. Jedan od načina obogaćenja zemljišta je zaoravanje žetvenih ostataka. To povoljno utiče ne samo na hranidbeni bilans nego i na strukturu zemljišta.

• U organskoj proizvodnji dozvoljena je upotreba utvrđenih sredstava za zaštitu bilja (na primer: insekticidi – biljna ulja, piretrin iz buvaca, kvazija, ratenon, biološka sredstva na bazi bakterija, virusa, gljivica – kao što je Bacillus thurigiensis, feromoni, bakarhidroksid, kalijumov  sapun, kalijum permanganat, sumpor i dr.) od kojih neka mora da odobri inspektor. U slučaju potrebe (izrazit napad štetočina ili bolesti) inspektor za organsku poljoprivredu može dozvoliti (uz pismenu saglasnost) i primenu nekih biocida (zelena lista). Lista dozvoljenih sredstava se redovno analizira, revidira i proširuje. Veoma je efikasna kontrola korova primenom mašine comb harrow (drljača-češalj) višenamenskog tipa sa zupcima na fleksibilnom okviru, koja se koristi podjednako efektno za uske i širokorede useve.

neven manja fotka

• Za povrtarsku proizvodnju, posebno u zaštićenom prostoru trebalo bi koristiti solarizaciju (sterilizaciju) zemljišta, zatim integralne mere u borbi protiv nematoda (mere higijene, plodored). Kao predusev značajno je koristiti neven, kadificu, dragoljub ili kompost nekih tropskih biljaka, koje svojim hemijskim izlučevinama smanjuju broj nematoda.  Raž kao predusev rezistentan je na nematode i smanjuju njihovu brojnost. Gajenje povrća kalemljenim rasadom smanjuje štetnost nematoda, što je posebno značajno za paradajz. Značajno je u proizvodnji koristiti otporne sorte. Za zaštitu biljaka koriste se i svi drugi biološki – prirodni aspekti zaštite (“korisne biljke”, alelopatski odnosi, predatori), kako bi se štetni organizmi zadržali na nivou ekonomskog praga štetnosti. U okviru zaštite biljaka, značajno je i korišćenje bioloških osobina biljaka, insekata, ptica i dr. u borbi protiv štetočina i izazivača bolesti. Jasno je da biološke mere, posebno korišćenje predatora (korisnih insekata) ne može odmah dati potpun efekat. Neophodno je da protekne vreme pa da se merama koje se primenjuju (eko-koridor, mešane vrste i dr.) stvore uslovi za postizanje potrebne biološke ravnoteže između korisnih i štetnih insekata. Jedna od ovih mera je i gajenje biljaka koje privlače korisne insekte, odnosno one biljke koje su dobra staništa . Ove korisne biljke seju se oko parcela sa povrćem ili se unutar  parcela usejavaju trake (eko koridori) ovih vrsta na razmak od 100 do 200 m (facelija, biljke iz familije Asteraceae, neven, kadifica, heljda, dragoljub i dr.). Danas je u svetu snažan razvoj bioloških sredstava za zaštitu: biološki insekticidi (npr. protiv tripsa, bele mušice i sl.) bazirani na konkurentnom odnosu korisnih i štetnih insekata; mikrobiološki na bazi gljiva, bakterija i virusa; na bazi toksina mikroorganizama (“averniektin”, “bactospein”, “biobit”, “foray”, “novodor”) i organska sredstva za dezinfekciju zemljišta (npr “jet 5”); insekticidi na bazi biljnog ekstrakta (“pyretrum”, “quassan”, “rotenon”, “rianin” i dr.), kao i feromonske trake, ploče posebno pogodne za zaštićeni prostor. U sistemu zaštite biljaka koriste se i biljni pripravci vrsta sa poznatim fitoncidnim efektom (beli i crni luk) ili one sa mirisom koji odbijaju ili privlače štetočine (dragoljub i bob privlače crne lisne vaši) i tako smanjuju napad na povrće. Za dezinfekciju semena dobre efekte daje jak čaj od kamilice, rena, belog luka i koprive. Fermentisani ekstrakt koprive je dobar protiv poleganja rasada i dr.Za sprečavanje razvoja korova koristi se i malč (organski ili sintetički), ali i setva mešanih useva i podsetva koja daje dobrerezultate kod pšenice, kukuruza i povrća. Za podsetvu se koriste leguminoze (lucerka, detelina i dr.) slačica, gorčica i trave i to pojedinačno ili kao mešani usev kada trave čine 25-33 %. Kod pšenice podsetva se vrši kada je pšenica visoka 20-40 cm (pšenica se seje ređe).

biobasta crvena loboda

• U povrtarskoj proizvodnji neophodno je uspostaviti intenzivan, složen plodored gde se u jednoj vegetacionoj sezoni, odnosno godini na istom zemljištu uzastopno i istovremeno (kao mešane vrste), zahvaljujući pozitivnim biološkim odnosima, gaji više vrsta povrća. Pored poznatih mešanih vrsta: salata i crni luk, paprika i bosiljak, paradajz i kupus, kukuruz i grašak, kukuruz i pasulj, kukuruz i vrežaste vrste, u organskoj proizvodnji, kao mešane vrste, koriste se i one koje svojim mirisom ili korenskim izlučevinama odbijaju ili privlače štetočine povrća. Tako npr. gajenjem paradajza ili duvana sa kupusom smanjuje se napad buvača na kupus (paradajz i duvan inhibiraju ishranu buvača) ili paradajz sa kupusom smanjuje napad kupusnog moljca, a kupus gajen uz crvenu i belu detelinu manje je napadnut od vaši i kupusara. Međutim, postoje i vrste koje ne uspevaju dobro kada se gaje jedna pored druge. Mešane vrste korisne u borbi protiv štetočina povrća.

• U organskoj proizvodnji bitno je pravovremeno skidanje odnosno zaoravanje međuuseva. Punu vrednost usev kao organsko đubrivo ima u fazi punog vegetativnog rasta. Jednogodišnje leguminoze brzo oslobađaju azot a trave sporije ali su bolje za stvaranje humusa. Međuusev sprečava ispiranje azota jer deo azota koristi za rast a usvajajući vodu iz zemljišta sprečava ispiranje azota. Kao naknadni usev posebno je značajna raž (ozimi usev sa jakim, žiličastim korenom), zatim krmne leguminoze koje putem mikorize doprinose iskorišćavanju fosfora.

jagode i malc

• Nastiranje zemljišta, kao agrotehnička mera, izuzetno je značajno za rast i razvoj biljaka i zaštitu od korova. Danas postoje i nove generacije folija i agrotekstila koje su i antivirusne (s ugrađenim filterom za UV zrake određene talasne dužine) koje posredno, sprečavajući (odbijajući, dezorjentišući) napad štetočina smanjuju mogućnost i pojavu virusa. Različita obojenost i kvalitet gornje površine PE folija i agrotekstila (belo/crna, žuto/crna, srebrno/braon) reflektuju određeni spektar, smanjuju napad vaši, belih mušica i crvenog pauka.  

Autor: Slavica Stojkić, savetodavac

www.psss.rs

vinova-loza-grozdje-vitis-vinifera

Organska proizvodnja grožđa

Tržište organske hrane u svetu svake godine beleži sve brži rast, dok su cene organskih proizvoda obično veće od 30-80% u odnosu na cene standardnih proizvoda. U našoj zemlji postoji veliki potencijal za proizvodnju grožđa po organskim principima.

vinova-loza-grozdje-vitis-vinifera

Zabrinjava činjenica da smo tek 1% obradivog zemljišta sertifikovali za organsku proizvodnju.

Uzgoj vinove loze po principu organske proizvodnje podrazumeva proizvodnju zdravog grožđa, a zatim i kvalitetnog vina. Takva proizvodnja podrazumeva poštovanje brojnih standarda koji zabranjuju upotrebu mineralnih đubriva i sintetičkih pesticida, dok je obrada zemljišta na kom se uzgaja vinova loza dozvoljena, ali u najmanjoj mogućoj meri.

Jedan vinograd u organskoj proizvodnji mora da ispunjava određene i veoma bitne uslove.

Vinograd mora biti dovoljno udaljen od industrijskih zagađivača, od puta i zasada koji se uzgajaju i tretiraju na uobičajen način. Sadržaj štetnih materija u zemljištu mora biti ispod propisanih vrednosti. To znači da ako ste predhodne godine na tom zemljištu koristili sintetičke hemijske preparate, to isto zemljište se može koristiti za organsku proizvodnju grožđa tek posle tri godine.     

Za podizanje vinograda po principu organske poljoprivrede najpovoljnije su blage kosine i padine okrenute ka jugu, jugoistoku i jugozapadu.

Priprema zemljišta za sadnju počinje podrivanjem na dubini od oko 70 cm. Ovom obradom ne narušava se struktura i ne izbacuje se na površinu donji sloj zemljišta.

Pošto zemljištu na kome se podižu vinogradi obično nedostaje organska materija, takvom zemljištu je na početku neophodno dodati humus. Optimalni sadržaj humusa je od 3-4%.

Za zasnivanje vinograda koriste se samo kvalitetne sadnice, koje su proizvedene u strogo kontrolisanim uslovima i testirane na viruse. Kalem treba da je dobro razvijen, neoštećen, sa tri do pet osnovnih žila.     

Važna karakteristika organske proizvodnje je što je obrada svedena na najmanju moguću meru. Naime, čestom upotrebom mehanizacije zemljište na kome raste vinova loza postaje sve nabijenije, a to u mnogome ograničava aktivnost i kretanje korisnih mikroorganizama u dubljim slojevima zemljišta.    

Za ishranu vinove loze koriste se isključivo organska đubriva (stajsko đubrivo, kompost, zelenišno đubrivo, biljni rastvori). Važno je da u ovim đubrivima nema ostataka pesticida, semenskog korova i štetočina.

Glišić Dragoljub, Savetodavac voćarstva i vinogradarstva

www.psss.rs

 

organsko povrće 2

Organska proizvodnja je šansa za male posede

Naša zemlja ima ogromne potencijale za razvoj organske proizvodnje. Ali, potencijali nisu dovoljni. Prioritet je napraviti dobar sistem koji će omogućiti da svi koji žele da se bave ovom proizvodnjom u najkraćem roku počnu da proizvode.

organsko povrće 2

„U periodu od samo nekoliko godina mogli bismo da dupliramo organsku poljoprivrednu proizvodnju. U Srbiji je više od 400 hiljada hektara u parlogu, a oko 2000 sela je napušteno. To ne mora biti tako, ako sistemski razvijamo organsku proizvodnju. Austrija je pre ulaska u Evropsku uniju, za samo četiri godine, uspela da 16.000 proizvođača prevede u organsku proizvodnju“, kaže Nada Mišković, predsednik Nacionalne asocijacije za organsku poljoprivredu „Serbia organika“.

Neophodna je dalja edukacija proizvođača organske hrane. Posebno treba ulagati u obrazovanje mladih. Mišković smatra da oni mogu biti sjajni menadžeri koji će organizovati proizvođače i cikluse proizvodnje i pomoći im u plasmanu proizvoda. Veliki je pomak što je već tri godine srednjoškolcima omogućeno da uče o organskoj proizvodnji u okviru posebnog predmeta, a od prošle godine i o preradi organskih proizvoda.

organsko povrće

Od 2013. godine podsticaji za organsku proizvodnju su određeni Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Oni su 40% veći u odnosu na podsticaje koje mogu da ostvare proizvođači koji se bave konvencionalnom proizvodnjom, podseća savetnica za unapređenje razvoja organske proizvodnje u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Jelena Milić.

Tržište je „gladno“ za proizvodima iz organske proizvodnje. Na inostranim tržištima najviše su traženi ratarski proizvodi, posebno soja. Na tržištu EU mogli bismo prodati i žitarice. Na domaćem tržištu, na specijalizovanim pijacama, najviše je organskog povrća i voća.

Proizvođači organskih proizvoda i oni koji će se baviti ovom proizvodnjom, moraju da razmišljaju o udruživanju. Povezivanjem u zadruge ili udruženja mogu povećati izvozne kapacitete.

Organska proizvodnja povezuje se sa multifunkcionalnim karakterom poljoprivrede i omogućava očuvanje sela, tradicije, izvorne kulture, starih zanata, razvoj seoskog turizma.

Predstavljamo

Nova knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Nova knjiga o selu Branislava Gulana, publiciste, književnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje ...
Detaljnije

Najave događaja

med proizvodi

Festival meda u Zrenjaninu od 11. do 13. oktobra

Trodnevni Festival meda u Zrenjaninu petnaesti put ...
Detaljnije