Fito farmacija

LG Seeds
vinova-loza-grozdje-vitis-vinifera

Organska proizvodnja grožđa

Tržište organske hrane u svetu svake godine beleži sve brži rast, dok su cene organskih proizvoda obično veće od 30-80% u odnosu na cene standardnih proizvoda. U našoj zemlji postoji veliki potencijal za proizvodnju grožđa po organskim principima.

vinova-loza-grozdje-vitis-vinifera

Zabrinjava činjenica da smo tek 1% obradivog zemljišta sertifikovali za organsku proizvodnju.

Uzgoj vinove loze po principu organske proizvodnje podrazumeva proizvodnju zdravog grožđa, a zatim i kvalitetnog vina. Takva proizvodnja podrazumeva poštovanje brojnih standarda koji zabranjuju upotrebu mineralnih đubriva i sintetičkih pesticida, dok je obrada zemljišta na kom se uzgaja vinova loza dozvoljena, ali u najmanjoj mogućoj meri.

Jedan vinograd u organskoj proizvodnji mora da ispunjava određene i veoma bitne uslove.

Vinograd mora biti dovoljno udaljen od industrijskih zagađivača, od puta i zasada koji se uzgajaju i tretiraju na uobičajen način. Sadržaj štetnih materija u zemljištu mora biti ispod propisanih vrednosti. To znači da ako ste predhodne godine na tom zemljištu koristili sintetičke hemijske preparate, to isto zemljište se može koristiti za organsku proizvodnju grožđa tek posle tri godine.     

Za podizanje vinograda po principu organske poljoprivrede najpovoljnije su blage kosine i padine okrenute ka jugu, jugoistoku i jugozapadu.

Priprema zemljišta za sadnju počinje podrivanjem na dubini od oko 70 cm. Ovom obradom ne narušava se struktura i ne izbacuje se na površinu donji sloj zemljišta.

Pošto zemljištu na kome se podižu vinogradi obično nedostaje organska materija, takvom zemljištu je na početku neophodno dodati humus. Optimalni sadržaj humusa je od 3-4%.

Za zasnivanje vinograda koriste se samo kvalitetne sadnice, koje su proizvedene u strogo kontrolisanim uslovima i testirane na viruse. Kalem treba da je dobro razvijen, neoštećen, sa tri do pet osnovnih žila.     

Važna karakteristika organske proizvodnje je što je obrada svedena na najmanju moguću meru. Naime, čestom upotrebom mehanizacije zemljište na kome raste vinova loza postaje sve nabijenije, a to u mnogome ograničava aktivnost i kretanje korisnih mikroorganizama u dubljim slojevima zemljišta.    

Za ishranu vinove loze koriste se isključivo organska đubriva (stajsko đubrivo, kompost, zelenišno đubrivo, biljni rastvori). Važno je da u ovim đubrivima nema ostataka pesticida, semenskog korova i štetočina.

Glišić Dragoljub, Savetodavac voćarstva i vinogradarstva

www.psss.rs

 

organsko povrće 2

Organska proizvodnja je šansa za male posede

Naša zemlja ima ogromne potencijale za razvoj organske proizvodnje. Ali, potencijali nisu dovoljni. Prioritet je napraviti dobar sistem koji će omogućiti da svi koji žele da se bave ovom proizvodnjom u najkraćem roku počnu da proizvode.

organsko povrće 2

„U periodu od samo nekoliko godina mogli bismo da dupliramo organsku poljoprivrednu proizvodnju. U Srbiji je više od 400 hiljada hektara u parlogu, a oko 2000 sela je napušteno. To ne mora biti tako, ako sistemski razvijamo organsku proizvodnju. Austrija je pre ulaska u Evropsku uniju, za samo četiri godine, uspela da 16.000 proizvođača prevede u organsku proizvodnju“, kaže Nada Mišković, predsednik Nacionalne asocijacije za organsku poljoprivredu „Serbia organika“.

Neophodna je dalja edukacija proizvođača organske hrane. Posebno treba ulagati u obrazovanje mladih. Mišković smatra da oni mogu biti sjajni menadžeri koji će organizovati proizvođače i cikluse proizvodnje i pomoći im u plasmanu proizvoda. Veliki je pomak što je već tri godine srednjoškolcima omogućeno da uče o organskoj proizvodnji u okviru posebnog predmeta, a od prošle godine i o preradi organskih proizvoda.

organsko povrće

Od 2013. godine podsticaji za organsku proizvodnju su određeni Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Oni su 40% veći u odnosu na podsticaje koje mogu da ostvare proizvođači koji se bave konvencionalnom proizvodnjom, podseća savetnica za unapređenje razvoja organske proizvodnje u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Jelena Milić.

Tržište je „gladno“ za proizvodima iz organske proizvodnje. Na inostranim tržištima najviše su traženi ratarski proizvodi, posebno soja. Na tržištu EU mogli bismo prodati i žitarice. Na domaćem tržištu, na specijalizovanim pijacama, najviše je organskog povrća i voća.

Proizvođači organskih proizvoda i oni koji će se baviti ovom proizvodnjom, moraju da razmišljaju o udruživanju. Povezivanjem u zadruge ili udruženja mogu povećati izvozne kapacitete.

Organska proizvodnja povezuje se sa multifunkcionalnim karakterom poljoprivrede i omogućava očuvanje sela, tradicije, izvorne kulture, starih zanata, razvoj seoskog turizma.

Predstavljamo

Nova knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Nova knjiga o selu Branislava Gulana, publiciste, književnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje ...
Detaljnije

Najave događaja

oranje 211

Jubilarna, dvadeseta “Srbobranska brazda” – najava i program

"Srbobranska brazda" - tradicionalno takmičenje orača ...
Detaljnije