Fito farmacija

LG Seeds
organska basta

Plodored u organskoj proizvodnji

Osim klasičnog plodoreda (jedan usev po 1 parceli), međuusevi i mešovita sadnja predstavljaju takođe ključne elemente za optimiziranje međusobnog dejstva interakcije useva.

organska basta

Plodoredi treba da uključe i gajenje poduseva, naknadnih i postrnih useva, gajenje međuuseva i ozimih pokrovnih useva, kao i druge modifikacije.

Tabelarni prikaz dobrog, zadovoljavajućeg i lošeg preduseva za pojedine vrste povrća 

 VRSTA

 DOBAR

    PREDUSEVZADOVOLJAVAJUĆI

     LOŠ

Paradajz i paprika

Višegodišnje trave, ozima pšenica, grašak, luk

     Kupus,šargarepa

Paradajz, paprika, plavi patlidžan, spanać, krompir, krastavac

Grašak

Pšenica, crni luk, krastavac, kupus, mrkva, paradajz

     Bostan, krompir

Viš. trave, boranija, grašak

Crni luk

Višegodišnje trave, ozima pšenica, grašak

     Kupus, šargarepa  

Crni i beli luk, praziluk, rotkva  

Šargarepa, peršun, celer

Ozima pšenica, vrežaste kulture, grašak  

     Paradajz, paprika, kupus  

Šargarepa, peršun, celer, paštrnak  

Lubenica, dinja, tikva

Višegodišnje trave, leguminoze  

     Kupusnjače  

Lubenica, dinja, tikva, paradajz, paprika  

Kupusnjače

Višegodišnje trave, leguminoze  

     Paradajz, paprika  

Krastavac, tikve, kupusnjače  

U organskoj proizvodnji najčešće je gajenje združenih useva. Kombinacija zavisi od osobina zemljišta i cilja gajenja. Ovaj sistem je ekološki, racionalan, zahteva manja ulaganja i doprinosi smanjenju šteta od korova, bolesti i štetočina. Najčešće se kombinuju usevi sa različitim potrebama, različite razvijenosti korenovog sistema, stabla i listova. Združivanjem useva se povećava biološki biodiverzitet, a time i efikasnost plodosmene.

Autor: Jorgovanka Vlajkovac, dipl. inž.

psss.rs

krompir organski Soksic Taras

Šta treba da znate pre zasnivanja organske proizvodnje

Jedan od veoma važnih uslova za prelaz na organsku proizvodnju je promena u načinu razmišljanja o vrednostima, kao i promena odnosa prema prirodi i zdravlju, odnosno donošenje odluke

krompir organski Soksic Taras

da se počne organska proizvodnja. Po donošenju odluke proizvođač često ima velilki broj pitanja, nedoumica, kao na primer: kako započeti, gde se informisati, kome se obratiti, šta je potrebno znati…

U Srbiji je 2009. godine osnovana Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju „Serbia organica“ čiji je jedan od ciljeva pružanje neophodne, stručne pomoći proizvođačima i ostalim učesnicima u organskoj proizvodnji. Nacionalna organizacija za zainteresovane proizvođače organizuje seminare, od početnog do naprednog nivoa. O aktivnostima Nacionalne organizacije sve informacije se mogu naći na: www.serbiaorganica.org.

Prelaz iz konvencionalne ka organskoj proizvodnji je složen proces i traje u proseku 2 do 3 godine. Taj period je najteži u ovom načinu proizvodnje. Uslovi za otpočinjanje organske proizvodnje su veoma strogi. Regulisani su Zakonom o organskoj proizvodnji („Sl. glasnik RS“, br.30/10 od 07.05.2010. god.). Ovaj zakon i prateća podzakonska akta detaljno regulišu sva pitanja koja obuhvataju celokupan proces organske proizvodnje.

Postupak uvođenja pokreće se prijavom koju proizvođač podnosi ovlašćenoj kontrolnoj organizaciji. Za obavljanje poslova kontrole i sertifikacije u organskoj prizvodnji Ministarstvo daje ovlašćenje kontrolnoj organizaciji. Ministarstvo, takođe utvrđuje spisak ovlašćenih organizacija i objavljuje ga u „Službenom glasniku Republike Srbije“ jednom godišnje. Spisak ovlašćenih kontrolnih organizacija se može naći na sajtu Ministarstva poljoprivrede: www.mpzzs.gov.rs.

Preporuka je da proizvođač odabere nekoliko sertifikacionih kuća sa spiska koji je dalo Ministarstvo i da od njih zatraži preporuku za sertifikaciju svoje proizvodnje. Nakon dobijanja ponuda treba da odluči koja je najpovoljnija za njega – njegovu proizvodnju.

Na osnovu prijave proizvođač i ovlašćena kontrolna organizacija zaključuju ugovor o vršenju kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji. Time se regulišu prava i obaveze obe strane.Po potpisivanju ugovora proizvođač se uključuje u organsku proizvodnju i dodeljuje mu se evidencioni broj. Datumom potpisivanja ugovora počinje period konverzije. To je period prilagođavanja i prelaska proizvodnje iz konvecionalne u organsku. Taj period traje 2 do 3 godine i zavisi od procene inspektora sertifikacione kuće.

Ovlašćena kontrolna organizacija vrši kontrolu i praćenje proizvodnje, najmanje jednom godišnje i obuhvata celokupan proces proizvodnje i dokumentaciju koja prati tu prozvodnju.

logo za organski prizvod

 

Važno je napomenuti da kontrolnim organizacijama nije dopušteno da daju savete koji su vezani za samu tehnologiju organske proizvodnje. U Srbiji postoje državni savetodavci u okviru 35 poljoprivrednih stručnih službi koji mogu dati sve potrebne savete i preporuke u vezi praktične primene metoda organske proizvodnje.

Na osnovu izveštaja o izvršenim kontrolama, ovlašćena organizacija izdaje sertifikat da je proizvod ili proces proizvodnje u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji odnosno sertifikat i takav proizvod se obeležava oznakom „ОРГАНСКИ ПРОИЗВОД“, nacionalnim znakom, logom sertifikacione kuće. Sertifikat za proizvod za koji se izdaje važi godinu dana od dana izdavanja.

Važno je pomenuti da su zakonom predviđena podsticajna sredstva za podršku razvoja organske proizvodnje koja imaju za cilj da podstaknu poljoprivrednike da se okrenu ovoj proizvodnji.

Autor: Dragoljub Glišić, savetodavac

psss.rs

organsko

Vrste komposta u organskoj proizvodnji

U organskoj proizvodnji kompost se vrlo često koristi. On služi kao đubrivo, kao sastavni deo zemljišnih sistema i kao materijal za nastiranje zemljišta. U zavisnosti od materijala koji se koristi za kompostiranje,

organsko

možemo izdvojiti više vrsta komposta: kompostni stajnjak, glistenjak, kompost od biljnog industrijskog otpada, gradskog smeća, a najčešće baštenski kompost nastao od zdravog organskog otpada iz domaćinstva.

Kvalitetan kompost mora da ima optimalni odnos ugljenika i azota (C/N). Optimalan odnos C/N je 25:1 do 30:1. Kompost sa visokim sadržajem ugljenika je žute ili mrke boje, suv i kabast, a onaj sa visokim sadržajem azota je zelenkaste boje, vlažan, ponekad i muljevit. Kompost sa visokim sadržajem azota kao materijal koristi trave, leguminoze, ostaci voća, povrća, riba, ostaci životinja, seme, a suv kompost sa povećanim sadržajem ugljenika kao sirovine koriste klip i stabljike kukuruza, suncokret, slama, seno, drvena strugotina.

Kompost je završen za 3-12 meseci, a sa komposterima ovaj period se skraćuje na 15-30 dana.

Vrste komposta 

organske materije u % 

 N            

P2O2       

 K2O     

 Biljni

 20-30

0,2-0,4 

 0,15-0,30

 0,4-0,8

 Komina

 30-40

 1-2

 0,5-0,8

 1,5-2,5

 Drvna industrija

 40-60

 0,1-0,15

 0,1-0,15

 0,4-0,7

 Komunalni mulj

 40-60

 2,2-3,0

 2,5-3,0

 0,3-0,5

Autor: Dragan Mijušković, dipl.inž.

psss.rs 

organsko povrće

Zaštita bilja u organskoj proizvodnji

Suštinu zaštite biljaka čine metode integralne zaštite, uz primenu različitih bioloških sredstava za zaštitu.

 Zelenišno đubrenje predstavlja zaoravanje sveže nadzemne mase biljaka koje se posebno gaje za ovu namenu sa ciljem da se zemljište obogati

organsko povrće

organskom materijom radi poboljšanja fizičkih, bioloških i hemijskih osobina zemljišta. Zaoravanjem samoniklih biljaka ne smatra se zelenišnim đubrenjem. To treba da su biljke koje su pogodne da u relativno kratkom vremenskom periodu obrazuju mnogo organske mase, da mogu da usvajaju i teže pristupačna hraniva, da zahvaljujući dubokom korenu usvajaju hraniva iz tih slojeva zemljišta i premeštaju u oranični sloj, da fiksiraju azot iz atmosfere, jer na taj način obogaćuju zemljište azotom. To su: razne vrste detelina i lupina, grašak, grahorice, i neleguminozne biljke kao što su: uljana repica suncokret, raž, ovas, ječam, slačica, facelija, engleski i francuski ljulj. Načina primene ima više, a u organskoj je raširen sistem usejavanja. Kada je glavna kultura pšenica u fazi, kada ona dostigne visinu od 10 cm, tj. kada se još nije zatvorio sklop, usejava se bela detelina, koja nikne i delimično stagnira. Kada se pšenica skine, počinje nagli rast deteline koja se u jesen zaorava kao zelenišno đubrivo. Jedan od načina obogaćenja zemljišta je zaoravanje žetvenih ostataka. To povoljno utiče ne samo na hranidbeni bilans nego i na strukturu zemljišta.

• U organskoj proizvodnji dozvoljena je upotreba utvrđenih sredstava za zaštitu bilja (na primer: insekticidi – biljna ulja, piretrin iz buvaca, kvazija, ratenon, biološka sredstva na bazi bakterija, virusa, gljivica – kao što je Bacillus thurigiensis, feromoni, bakarhidroksid, kalijumov  sapun, kalijum permanganat, sumpor i dr.) od kojih neka mora da odobri inspektor. U slučaju potrebe (izrazit napad štetočina ili bolesti) inspektor za organsku poljoprivredu može dozvoliti (uz pismenu saglasnost) i primenu nekih biocida (zelena lista). Lista dozvoljenih sredstava se redovno analizira, revidira i proširuje. Veoma je efikasna kontrola korova primenom mašine comb harrow (drljača-češalj) višenamenskog tipa sa zupcima na fleksibilnom okviru, koja se koristi podjednako efektno za uske i širokorede useve.

neven manja fotka

• Za povrtarsku proizvodnju, posebno u zaštićenom prostoru trebalo bi koristiti solarizaciju (sterilizaciju) zemljišta, zatim integralne mere u borbi protiv nematoda (mere higijene, plodored). Kao predusev značajno je koristiti neven, kadificu, dragoljub ili kompost nekih tropskih biljaka, koje svojim hemijskim izlučevinama smanjuju broj nematoda.  Raž kao predusev rezistentan je na nematode i smanjuju njihovu brojnost. Gajenje povrća kalemljenim rasadom smanjuje štetnost nematoda, što je posebno značajno za paradajz. Značajno je u proizvodnji koristiti otporne sorte. Za zaštitu biljaka koriste se i svi drugi biološki – prirodni aspekti zaštite (“korisne biljke”, alelopatski odnosi, predatori), kako bi se štetni organizmi zadržali na nivou ekonomskog praga štetnosti. U okviru zaštite biljaka, značajno je i korišćenje bioloških osobina biljaka, insekata, ptica i dr. u borbi protiv štetočina i izazivača bolesti. Jasno je da biološke mere, posebno korišćenje predatora (korisnih insekata) ne može odmah dati potpun efekat. Neophodno je da protekne vreme pa da se merama koje se primenjuju (eko-koridor, mešane vrste i dr.) stvore uslovi za postizanje potrebne biološke ravnoteže između korisnih i štetnih insekata. Jedna od ovih mera je i gajenje biljaka koje privlače korisne insekte, odnosno one biljke koje su dobra staništa . Ove korisne biljke seju se oko parcela sa povrćem ili se unutar  parcela usejavaju trake (eko koridori) ovih vrsta na razmak od 100 do 200 m (facelija, biljke iz familije Asteraceae, neven, kadifica, heljda, dragoljub i dr.). Danas je u svetu snažan razvoj bioloških sredstava za zaštitu: biološki insekticidi (npr. protiv tripsa, bele mušice i sl.) bazirani na konkurentnom odnosu korisnih i štetnih insekata; mikrobiološki na bazi gljiva, bakterija i virusa; na bazi toksina mikroorganizama (“averniektin”, “bactospein”, “biobit”, “foray”, “novodor”) i organska sredstva za dezinfekciju zemljišta (npr “jet 5”); insekticidi na bazi biljnog ekstrakta (“pyretrum”, “quassan”, “rotenon”, “rianin” i dr.), kao i feromonske trake, ploče posebno pogodne za zaštićeni prostor. U sistemu zaštite biljaka koriste se i biljni pripravci vrsta sa poznatim fitoncidnim efektom (beli i crni luk) ili one sa mirisom koji odbijaju ili privlače štetočine (dragoljub i bob privlače crne lisne vaši) i tako smanjuju napad na povrće. Za dezinfekciju semena dobre efekte daje jak čaj od kamilice, rena, belog luka i koprive. Fermentisani ekstrakt koprive je dobar protiv poleganja rasada i dr.Za sprečavanje razvoja korova koristi se i malč (organski ili sintetički), ali i setva mešanih useva i podsetva koja daje dobrerezultate kod pšenice, kukuruza i povrća. Za podsetvu se koriste leguminoze (lucerka, detelina i dr.) slačica, gorčica i trave i to pojedinačno ili kao mešani usev kada trave čine 25-33 %. Kod pšenice podsetva se vrši kada je pšenica visoka 20-40 cm (pšenica se seje ređe).

biobasta crvena loboda

• U povrtarskoj proizvodnji neophodno je uspostaviti intenzivan, složen plodored gde se u jednoj vegetacionoj sezoni, odnosno godini na istom zemljištu uzastopno i istovremeno (kao mešane vrste), zahvaljujući pozitivnim biološkim odnosima, gaji više vrsta povrća. Pored poznatih mešanih vrsta: salata i crni luk, paprika i bosiljak, paradajz i kupus, kukuruz i grašak, kukuruz i pasulj, kukuruz i vrežaste vrste, u organskoj proizvodnji, kao mešane vrste, koriste se i one koje svojim mirisom ili korenskim izlučevinama odbijaju ili privlače štetočine povrća. Tako npr. gajenjem paradajza ili duvana sa kupusom smanjuje se napad buvača na kupus (paradajz i duvan inhibiraju ishranu buvača) ili paradajz sa kupusom smanjuje napad kupusnog moljca, a kupus gajen uz crvenu i belu detelinu manje je napadnut od vaši i kupusara. Međutim, postoje i vrste koje ne uspevaju dobro kada se gaje jedna pored druge. Mešane vrste korisne u borbi protiv štetočina povrća.

• U organskoj proizvodnji bitno je pravovremeno skidanje odnosno zaoravanje međuuseva. Punu vrednost usev kao organsko đubrivo ima u fazi punog vegetativnog rasta. Jednogodišnje leguminoze brzo oslobađaju azot a trave sporije ali su bolje za stvaranje humusa. Međuusev sprečava ispiranje azota jer deo azota koristi za rast a usvajajući vodu iz zemljišta sprečava ispiranje azota. Kao naknadni usev posebno je značajna raž (ozimi usev sa jakim, žiličastim korenom), zatim krmne leguminoze koje putem mikorize doprinose iskorišćavanju fosfora.

jagode i malc

• Nastiranje zemljišta, kao agrotehnička mera, izuzetno je značajno za rast i razvoj biljaka i zaštitu od korova. Danas postoje i nove generacije folija i agrotekstila koje su i antivirusne (s ugrađenim filterom za UV zrake određene talasne dužine) koje posredno, sprečavajući (odbijajući, dezorjentišući) napad štetočina smanjuju mogućnost i pojavu virusa. Različita obojenost i kvalitet gornje površine PE folija i agrotekstila (belo/crna, žuto/crna, srebrno/braon) reflektuju određeni spektar, smanjuju napad vaši, belih mušica i crvenog pauka.  

Autor: Slavica Stojkić, savetodavac

www.psss.rs

vinova-loza-grozdje-vitis-vinifera

Organska proizvodnja grožđa

Tržište organske hrane u svetu svake godine beleži sve brži rast, dok su cene organskih proizvoda obično veće od 30-80% u odnosu na cene standardnih proizvoda. U našoj zemlji postoji veliki potencijal za proizvodnju grožđa po organskim principima.

vinova-loza-grozdje-vitis-vinifera

Zabrinjava činjenica da smo tek 1% obradivog zemljišta sertifikovali za organsku proizvodnju.

Uzgoj vinove loze po principu organske proizvodnje podrazumeva proizvodnju zdravog grožđa, a zatim i kvalitetnog vina. Takva proizvodnja podrazumeva poštovanje brojnih standarda koji zabranjuju upotrebu mineralnih đubriva i sintetičkih pesticida, dok je obrada zemljišta na kom se uzgaja vinova loza dozvoljena, ali u najmanjoj mogućoj meri.

Jedan vinograd u organskoj proizvodnji mora da ispunjava određene i veoma bitne uslove.

Vinograd mora biti dovoljno udaljen od industrijskih zagađivača, od puta i zasada koji se uzgajaju i tretiraju na uobičajen način. Sadržaj štetnih materija u zemljištu mora biti ispod propisanih vrednosti. To znači da ako ste predhodne godine na tom zemljištu koristili sintetičke hemijske preparate, to isto zemljište se može koristiti za organsku proizvodnju grožđa tek posle tri godine.     

Za podizanje vinograda po principu organske poljoprivrede najpovoljnije su blage kosine i padine okrenute ka jugu, jugoistoku i jugozapadu.

Priprema zemljišta za sadnju počinje podrivanjem na dubini od oko 70 cm. Ovom obradom ne narušava se struktura i ne izbacuje se na površinu donji sloj zemljišta.

Pošto zemljištu na kome se podižu vinogradi obično nedostaje organska materija, takvom zemljištu je na početku neophodno dodati humus. Optimalni sadržaj humusa je od 3-4%.

Za zasnivanje vinograda koriste se samo kvalitetne sadnice, koje su proizvedene u strogo kontrolisanim uslovima i testirane na viruse. Kalem treba da je dobro razvijen, neoštećen, sa tri do pet osnovnih žila.     

Važna karakteristika organske proizvodnje je što je obrada svedena na najmanju moguću meru. Naime, čestom upotrebom mehanizacije zemljište na kome raste vinova loza postaje sve nabijenije, a to u mnogome ograničava aktivnost i kretanje korisnih mikroorganizama u dubljim slojevima zemljišta.    

Za ishranu vinove loze koriste se isključivo organska đubriva (stajsko đubrivo, kompost, zelenišno đubrivo, biljni rastvori). Važno je da u ovim đubrivima nema ostataka pesticida, semenskog korova i štetočina.

Glišić Dragoljub, Savetodavac voćarstva i vinogradarstva

www.psss.rs

 

Predstavljamo

“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2019” u prodaji

Novu knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", izdanje za 2019. godinu moguće je poručiti online ili preko narudžbenice, ili je podići lično ...
Detaljnije

Najave događaja

Dan dobavljača – Agrobiznis 2019 u Novom Sadu

Dan dobavljača - Agrobiznis 2019, u organizaciji Razvojne agencije Vojvodine 9. aprila. Događaj će okupiti domaće kompanije, strane investitore koji ...
Detaljnije