Fito farmacija

LG Seeds
krave na pasi

Kupovina životinja za organsku proizvodnju

U principu ova se grla moraju nabavljati iz organske proizvodnje. Ukoliko ovakvih životinja nema dovoljno, mogu se u cilju odgoja i pod određenim odredbama

krave na pasi

nabaviti i iz konvencionalne proizvodnje.

Pri kupovini grla iz konvencionalne proizvodnje mora se strogo voditi računa o rokovima za prelazni period. Za muzna grla 6 meseci, za životinje za klanje najmanje 3/4 života, odnosno najmanje 12 meseci.

Ukoliko se počinje sa formiranjem zapata, onda se mlade životinje koje će se koristiti za dalji odgoj, a potiču iz konvencionalne proizvodnje, uzimaju odmah nakon odbijanja. Pri tome telad u trenutku uključivanja moraju biti mlađa od 6 meseci.

Za dopunu zapata smeju se uzimati ženska grla iz konvencionalne proizvodnje koja se još nisu telila, u obimu od maksimalno 10%. Kod zapata od 10 grla to je 1 junica godišnje.

U posebnim slučajevima se može kupiti i do maksimum 40% zapata ukoliko je to pre kupovine odobreno od nadležnih službi:
– značajno povećanje zapata
– menjanje rasne strukture zapata
– izgradnja novog ogranka u stočarskoj proizvodnji.

Za tov se isključivo nabavljaju životinje iz organske proizvodnje.

U slučaju mrtvorođene teladi ili smrti do 6 meseci starosti, mogu se nabaviti telad poreklom iz konvencionalne proizvodnje za držanje krava-tele, ukoliko postoji potvrda o odstranjivanju uginule životinje. U tom slučaju tovne životinje, za razliku od priplodnih grla, ne dobijaju status organskih, i zato se moraju stavljati na tržište kao grla iz konvencionalne proizvodnje.

Autor: Bilal Tajić dipl. inž. stočarstva

psss.rs

pcela u letu

Osnovna načela organske proizvodnje

Prema IFOAM-u (Međunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu) načela organske poljoprivrede služe da inspirišu proizvodnju koja je zdrava i

pcela u letu

čuva životnu sredinu.

Organska poljoprivreda zasniva se na četiri osnovna načela, osmišljena kao etički principi koje treba koristiti zajedno.

  1. Načelo zdravlja – organska poljoprivreda treba da održava i podstiče zdravlje zemljišta, biljaka, životinja, ljudi i planete kao jedne i nedeljive celine. Zdravlje pojedinca i društvenih zajednica ne može se razdvojiti od zdravlja ekosistema. Zdravlje ne podrazumeva samo odsustvo bolesti. Imunitet, otpornost, regeneracija su ključne osobine zdravlja koje dovode do telesnog, mentalnog, socijalnog i ekološkog blagostanja.
  2. Načelo ekologije – organska poljoprivreda treba da se zasniva na živim ekološkim sistemima i ciklusima. Proizvodnja treba da se zasniva na ekološkim procesima i recikliranju. Ishrana i blagostanje se ostvaruju kroz ekologiju proizvodne stredine (za životinje – ekosistem farme; za ribe – vodena sredina).
  3. Načelo pravednosti – organska poljoprivreda treba da gradi odnose koji osiguravaju pravednost koja podrazumeva poštenje, poštovanje, pravdu, vođenje računa o svetu koji zajedno delimo, kako između ljudi tako i u pogledu njihovog odnosa prema drugim živim bićima. Životinjama treba obezbediti uslove za život u skladu sa njihovim potrebama, fiziologijom. Prirodne resurse treba koristiti društveno i ekološki odgovorno, kako bismo ih sačuvali za generacije koje dolaze.
  4. Načelo nege i zaštite – organskom poljoprivredom treba upravljati efikasno i odgovorno, bez rizika da se ugroze zdravlje i blagostanje ljudi i prirodne sredine. Pažljivo je potrebno procenjivati nove tehnologije, revidirati postojeće metode. Organska poljoprivreda je živ sistem koji reaguje na mnogobrojne spoljašnje i unutrašnje faktore. Organskom poljoprivredom treba upravljati oprezno s obzirom da je naše razumevanje ekosistema i poljoprivrede nepotpuno.

Pripremila: Zorica Zdravković, dipl. inž.

psss.rs

Pročitajte i ovaj tekst: http://goo.gl/HYEla8

zacinsko bilje

Organska proizvodnja začinskog i lekovitog bilja

Začinsko i lekovito bilje lako se gaji, prelepo izgleda i u mnogim slučajevima, nema problema sa bolestima i štetočinama. To što ga gajite sami, znači da

zacinsko bilje

ćete pri ruci imati sveže biljke kad god vam zatrebaju, a primena organskih metoda znači da možete da budete sigurni da biljke nisu tretirane pesticidima.

Gajenje začinskog i lekovitog bilja povećava raznovrsnost bašte, što je jedno od ključnih načela uspešnog organskog sistema. U velikom izboru biljaka, gotovo sigurno može da se pronađe odgovarajuća za svaku situaciju.

Začinsko i lekovito bilje može da se penje, kotrlja, formira guste prekrivače  zemljišta ili da se gaji uza zidove. Neke vrste dobro uspevaju na močvarnom zemljištu, druge na vrhu zida, u pukotinama između ploča za staze, između drveća ili na livadama. Uspešnost zavisi od prilagođenosti vrste određenim uslovima.

Biljke variraju i u veličini, od sićušne, prizemne do džinovskih, koje dostižu visinu i do dva metra. Začinsko i lekovito bilje gaji se i samo zbog izgleda. Neke vrste imaju fantastične cvetove, druge su na ceni zbog lišća, a sve imaju nešto čime mogu da obogate baštu.

Mnoge vrste privlače divlje životinje. Ptice jedu seme i bobice, leptiri i pčele uživaju u nektaru i polenu, a korisni insekti polažu jaja blizu mesta na kojima su biljne vaši i druge štetočine. Gusti zasad biljaka koje prekrivaju zemljište, kao što je timijan, stvara stanište za mnoge korisne vrste, uključujući bube, paukove i žabe.

Pripremio: Nemanja Konstantinović, dipl. inž.

psss.rs

voćnjak

Održavanje zemljišta u organskom voćnjaku

Korovi predstavljaju veliki problem u poljoprivrednoj proizvodnji, a posebno u organskoj. Sa povećanom zakorovljenošću povećava se vlažnost i brojnost

voćnjak

bolesti i štetočina u zasadima. Iz tih razloga pre svega treba posebnu pažnju posvetiti pripremi zemljišta pre podizanja organskog zasada.

Nastojati da se sa parcele eliminiše što veći broj korovskih vrsta adekvatnom pripremom zemljišta, zelenišnim đubrenjem i uzgojem adekvatnih biljnih vrsta pre podizanja zasada. To su pre svega strnine, sudanska trava, biljke iz porodice Brasicace. 

U formiranom zasadu poželjno je biljke u redu održavati kombinacijom plitke obrade i malčiranja, a međuredno rastojanje držati zatravljeno i redovno kositi. Trava pokošena u međurednom prostoru može se iskoristiti za malčiranje prostora u redu. Malčiranjem se sprečava isušivanje zemljišta, spiranje azota, povećava se sadržaj organske materije. Jedina mana malča je što ako se nerazloži do jeseni, tokom zime može doći do naseljavanja glodara koji oštećuju korenov sistem i mogu naneti velike štete zasadu. Iz navedenih razloga potrebno je pred zimu odgrnuti malč ili ga u kombinaciji sa drugim organskim đubrivima plitko uneti i pomešati sa zemljom.

Dobro je da međuredno rastojanje sadrži dosta travnatih kultura različitog vremena cvetanja. Iz tih razloga mogu se održavati spontane biljke ili zasejavati smešu trava nižeg porasta i bele deteline. Stalno cvetanje trava u međurednom prostoru predstavlja stanište za mnoge korisne insekte koji uništavaju štetne ili se ovi zadržavaju na cvetu biljaka i manje napadaju gajenu voćnu vrstu. Pravilnim i redovnim održavanjem zemljišta u organskom voćnjaku stvaraju se bolji uslovi za rast i razvoj biljaka i sprečava ili smanjuje pojava bolesti i štetočina. 

Autor: Zlatica Krsmanović, dipl. inž. voćarstva i vinogradarstva

psss.rs

kucica

Eko selo – budućnost kroz pozitivne promene

EKO selo je naselje funkcionalno integrisano sa prirodnom okolinom sa namerom da obezbedi zdrav, dugoročan, harmoničan i održiv razvoj njegovih

kucica

stanovnika (Roberta i Dianne Gilman,1991). Za eko selo je bitno da svi stanovnici, zajedničkim snagama, utiču na svoju budućnost kroz pozitivne promene. Dobre namere i kreativnost članova zajednice jedan su od najvažnijih resursa koji se danas nedovoljno koriste.

EKO selo se zasniva na četiri principa koji su osnov za njegov harmoničan razvoj: ekološkom, ekonomskom, socijalnom i civilizacijsko-kulturnom, koji su u međusobnoj vezi.

Ekološke vrednosti kao komponenta eko sela podrazumevaju čistu zemlju, vazduh i vodu, dom, svežu domaću hranu. Uspostavljanje ekoloških vrednosti ima za cilj harmonizaciju odnosa između dugoročno korisnih i trenutno profitabilnih ciljeva. Zato je neophodno učenje o ,,zelenoj gradnji“ (kako da se grade zdraviji objekti, energetski efikasniji, poštujući lokalne uslove), korišćenje lokalne hrane zarad ličnog zdravlja (primena organske poljoprivrede), oporavak životnog okruženja koje je ljudskom nemarnošću devastirano (klizišta, posledice erozije) itd. Suština je da prostor u kome čovek živi treba da bude u organskoj vezi sa prirodom, a ne da priroda služi samo kao izvor sirovina.

Ekonomske vrednosti kao komponenta eko sela obuhvataju lokalne ekonomije koje uvažavaju koncepciju da ekonomska opravdanost proizilazi iz ekološke održivosti a ne obratno. Savremeni čovek životnu okolinu doživljava kao neiscrpnu banku resursa u funkciji industrijskog razvoja. Zadatak je obrnuti ovaj proces pa su potrebne strukturne promene na globalnom nivou. Postoji potreba za alternativnim lokalnim ekonomijama i tu eko selo ima značajno mesto. Ljudsko ponašanje treba da bude zasnovano na shvatanju da je ekonomski odgovorno jednako ekološki održivo. Zakonskim regulativama neophodno je podržati razvoj sela kako bi se stvorila nova poslovna i opšte društvena klima na principima poštovanja raznovrsnosti, a ne monopola i korporacijskog pristupa kome je zarada osnovni cilj i svrha.

Socijalna komponenta eko sela uključuje pravo da njegovo stanovništvo definiše kako želi da živi sa prirodom i jedni sa drugima, sa jasno utvrđenim pravima i obavezama svakog stanovnika. Izgradnja zajednice kroz prihvatanje različitosti je osnov njene izgradnje, veštine komunikacije i donošenja odluka je učenje veštinama odlučivanja i upravljanja u svakodnevnim situacijama, razvijanje liderskih veština koje treba da predstavljaju važan deo preuzimanja odgovornosti za ostvarenje zajedničkih ciljeva, a ne izvor ličnog bogaćenja. Veoma je bitno negovanje i podsticanje narodne umetnosti, običaja i tradicije a kod članova eko sela kreativnost. Obrazovanje, povezivanje i umrežavanje znanja i iskustva daje sasvim novu dimenziju poimanja znanja i svesti da ne postojimo od juče, tj. da se razvija svest o vezi između bivših i budućih generacija, kao i veza sa drugim zajednicama.

civilizacijsko-kulturnom pogledu neophodne su promene u smislu povezivanja prirode sa naukom i duhovnošću, a ponovno povezivanje sa prirodom je mogućnost povezivanja ljudskih bića sa prirodnim okruženjem kao vid duhovne prakse. Briga o ličnom i planetarnom zdravlju podseća na jedinstvo i blisku vezu između planetarnog i ličnog zdravlja. Društveno angažovanje pozitivno utiče na duhovni život pojedinca pogotovo u ovim vremenima otuđenosti, kada se zaboravlja na solidarnost i činjenicu da se dobro i loše bolje podnosi u zajednici.

Tradicionalno selo u Srbiji ima dosta elemenata onog što se danas naziva EKO selo. U prvom redu to je koncept zadrugarstva, koji se može razvijati ne samo u proizvodnom i socijalnom pogledu već i kao ekonomski model međusobnog povezivanja i samofinansiranja. Treba povezati seljaka sa direktnim kupcem na tržišnim osnovama, gde grupe potrošača neposredno kupuju proizvode od seljaka na principu solidarnosti, tj. indirektno finansirajući seljaku njegovu proizvodnju i učestvujući zajedno sa njim u proizvodnim rizicima. Za uzvrat potrošač po povoljnoj ceni dobija zdravu hranu od poznatog proizvođača, a ne preko posrednika ili velikih trgovinskih lanaca u kojima ne znate šta kupujete, ali dobro znate koliko skupo platite! Takođe, moguće je uspostaviti na zdravim ekonomskim osnovama veze sa malim i srednjim preduzećima pogotovo kada govorimo o razvoju i unapređenju prerađivačkih kapaciteta. Tako se stvaraju uslovi za razvoj lokalnih zajednica i sprečava ekonomskim i ekološkim merama odliv stanovništva prema velikim privrednim centrima.

Tehnološka dostignuća primenjivati optimalno uz poštovanje prirodnog okruženja.

Stanje na selu zahteva ozbiljan i disciplinovan pristup.Potrebni su jasno dimenzionisani planovi i merljivi rezultati. Da bi se ovo postiglo treba dati mesto kreativnim ljudima i njihovim idejama da primene svoje veštine i znanja.

Autor: Zorica Zdravković, dipl. inž.

psss.rs

Predstavljamo

“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2019” u prodaji

Novu knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", izdanje za 2019. godinu moguće je poručiti online ili preko narudžbenice, ili je podići lično ...
Detaljnije

Najave događaja

vino boce

Interfest u Novom Sadu uz vrhunska vina, delikatese, radionice i muziku

Interfest, najstariji međunarodni festival vina u Srbiji, održaće se od 13. do 15. juna ...
Detaljnije