Svako da plati tačno onoliko koliko zagađuje

dimnjak

Svako da plati onoliko koliko stvarno zagađuje. Princip „zagađivač plaća“

Preduzeća u Srbiji plaćaju naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine u fiksnim iznosima od 5.000 do dva miliona dinara i to u zavisnosti od delatnosti i veličine, a ne od količine ispuštenih štetnih materija.

Tako visoku obavezu mogu da imaju i oni koji ne prave štetu.

Kako dosadašnja praksa nije dala očekivane efekte na smanjenje zagađenja, predlaže se promena sistema naplate naknada, kako bi se podstaklo ulaganje u čistije tehnologije.

Gotovo polovina industrije koja ispušta azotne okside nije obuhvaćena nijednom naknadom, dok se naknade ne naplaćuju nijednom emiteru amonijaka iz sektora poljoprivrede ili industrije koja ispušta ugljen-dioksid.

Da bi se obezbedilo poštovanje principa „zagađivač plaća“, prvi korak je integracija postojećih nameta u jedinstvenu naknadu za zagađivanje.

– Naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine propisuje paušalne iznose, ne uzimajući u obzir stvarne količine emisija štetnih gasova. Paradoksalno je i da preduzeće može da uloži u zaštitu životne sredine izgradnjom postrojenja za otpadne vode, ugradnjom filtera ili korišćenjem čistijih goriva, i to se neće uzeti u obzir prilikom obračuna naknade.

Takođe, za druga preduzeća koja puno zagađuju i ne ulažu, ova naknada ne pruža nikakav podsticajan efekat da promene svoj način poslovanja. Jer – šta god uradili, na kraju će platiti isto.

Zato se zalažemo za potpunu primenu principa „zagađivač plaća“, odnosno da svako plati onoliko koliko stvarno zagađuje i da trošak, koji će po tom osnovu ubuduće imati, smanji tako što će uložiti u čistiju proizvodnju – kaže predsednica Saveza za zaštitu životne sredine u NALED-u Jelena Kiš.

Deo reforme podrazumeva i da se proširi lista štetnih materija za čije će se ispuštanje naplaćivati naknada, proširenje liste obveznika, kao i da se naplaćuje isti iznos naknade po toni emisije, a da se taj iznos u naredne tri godine poveća za 10%.

Uz to, udeo gradova i opština u prihodima od naknade trebalo bi povećati sa 40% na 50% u odnosu na budžet Republike.

Predlog je deo NALED-ove Analize fiskalnih instrumenata u oblasti životne sredine, prema kojoj je u čistiji vazduh neophodno uložiti oko 2,3 milijarde evra. Deo sredstava moguće je obezbediti boljom upotrebom prihoda od ekoloških taksa, a u promenu sistema oporezivanja potrebno je uključiti i građane.

Predlaže se i dodatno oporezivanje gotovo 1,2 miliona automobila koji imaju motore EURO 3 i nižih standarda, a emituju nepropisnu količinu gasova.

Kada je reč o praškastim materijama (PM 2,5 i PM 10), trenutno je samo 2,5% ukupnih emitovanih PM čestica obuhvaćeno nekim poreskim instrumentom, a u najveće izvore se ubrajaju individualna ložišta i toplane manje snage. Zbog toga se predlaže uvođenje akcize na ugalj, što je u skladu sa direktivom EU o oporezivanju energenata.

Predlog je i da se subvencijama podstaknu domaćinstva da pređu na korišćenje obnovljivih izvora energije.

A. M.

„Poljoprivrednik“

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?