Svako da plati tačno onoliko koliko zagađuje

dimnjak

Svako da plati onoliko koliko stvarno zagađuje. Princip „zagađivač plaća“

Preduzeća u Srbiji plaćaju naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine u fiksnim iznosima od 5.000 do dva miliona dinara i to u zavisnosti od delatnosti i veličine, a ne od količine ispuštenih štetnih materija.

Tako visoku obavezu mogu da imaju i oni koji ne prave štetu.

Kako dosadašnja praksa nije dala očekivane efekte na smanjenje zagađenja, predlaže se promena sistema naplate naknada, kako bi se podstaklo ulaganje u čistije tehnologije.

Gotovo polovina industrije koja ispušta azotne okside nije obuhvaćena nijednom naknadom, dok se naknade ne naplaćuju nijednom emiteru amonijaka iz sektora poljoprivrede ili industrije koja ispušta ugljen-dioksid.

Da bi se obezbedilo poštovanje principa „zagađivač plaća“, prvi korak je integracija postojećih nameta u jedinstvenu naknadu za zagađivanje.

– Naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine propisuje paušalne iznose, ne uzimajući u obzir stvarne količine emisija štetnih gasova. Paradoksalno je i da preduzeće može da uloži u zaštitu životne sredine izgradnjom postrojenja za otpadne vode, ugradnjom filtera ili korišćenjem čistijih goriva, i to se neće uzeti u obzir prilikom obračuna naknade.

Takođe, za druga preduzeća koja puno zagađuju i ne ulažu, ova naknada ne pruža nikakav podsticajan efekat da promene svoj način poslovanja. Jer – šta god uradili, na kraju će platiti isto.

Zato se zalažemo za potpunu primenu principa „zagađivač plaća“, odnosno da svako plati onoliko koliko stvarno zagađuje i da trošak, koji će po tom osnovu ubuduće imati, smanji tako što će uložiti u čistiju proizvodnju – kaže predsednica Saveza za zaštitu životne sredine u NALED-u Jelena Kiš.

Deo reforme podrazumeva i da se proširi lista štetnih materija za čije će se ispuštanje naplaćivati naknada, proširenje liste obveznika, kao i da se naplaćuje isti iznos naknade po toni emisije, a da se taj iznos u naredne tri godine poveća za 10%.

Uz to, udeo gradova i opština u prihodima od naknade trebalo bi povećati sa 40% na 50% u odnosu na budžet Republike.

Predlog je deo NALED-ove Analize fiskalnih instrumenata u oblasti životne sredine, prema kojoj je u čistiji vazduh neophodno uložiti oko 2,3 milijarde evra. Deo sredstava moguće je obezbediti boljom upotrebom prihoda od ekoloških taksa, a u promenu sistema oporezivanja potrebno je uključiti i građane.

Predlaže se i dodatno oporezivanje gotovo 1,2 miliona automobila koji imaju motore EURO 3 i nižih standarda, a emituju nepropisnu količinu gasova.

Kada je reč o praškastim materijama (PM 2,5 i PM 10), trenutno je samo 2,5% ukupnih emitovanih PM čestica obuhvaćeno nekim poreskim instrumentom, a u najveće izvore se ubrajaju individualna ložišta i toplane manje snage. Zbog toga se predlaže uvođenje akcize na ugalj, što je u skladu sa direktivom EU o oporezivanju energenata.

Predlog je i da se subvencijama podstaknu domaćinstva da pređu na korišćenje obnovljivih izvora energije.

A. M.

„Poljoprivrednik“

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede