Organsko stočarstvo: Ishrana domaćih životinja

ovce na ispasi
U organskoj stočarskoj proizvodnji dobrobit životinja ima prioritet. Sve potrebe životinja u pogledu ishrane moraju biti ispunjene.

U organskom stočarstvu poštovanje standarda i zakonske regulative pri kontroli svake faze proizvodnog ciklusa, koji su definisani u organskom stočarstvu, u mnogome doprinosi proizvodnji zdravstveno bezbednih proizvoda animalnog porekla, zaštiti životne sredine i razvoju socio-ekonomskih entiteta.
 
Neophodno je životinjama obezbediti uslove za njihov rast i razvoj u skladu sa prirodnim genetskim potencijalom, što podrazumeva poštovanje fizioloških i etoloških potreba životinja i stvaranje uslova za ispoljavanje prirodnih funkcija i ponašanja.
 
U pogledu ishrane sve potrebe životinja moraju biti ispunjene.
 
Kako na pravi način organizovati ishranu životinja u organskom sistemu stočarske proizvodnje? Savete daje Kosovka Jakšić, savetodavac stočarstva PSSS.

Ishrana domaćih životinja u uslovima organske proizvodnje

Organska stočarska proizvodnja zasniva se na iskorišćavanju pašnih površina, kabastih i koncentrovanih hraniva proizvedenih na organski način.
 
Sistem držanja je slobodan što doprinosi boljem zdravstvenom stanju i omogućava ispoljavanje prirodnog ponašanja životinja.
 
Prelaskom na organske sisteme stočarske proizvodnje može se značajno doprineti smanjenju zagađenja životne sredine, i očuvanju ekološke ravnoteže.
 
Kod nas postoji dovoljno površina pod pašnjacima, kao i oranica na kojima se može proizvoditi krmno bilje u organskim uslovima proizvodnje.
 
U organskom sistemu stočarske proizvodnje svi proizvodi su proizvedeni, bez upotrebe sintetičkih i veštačkih supstanci. U ishrani životinja zabranjena je upotreba stimulatora rasta, veštačkih boja, uree, mikroorganizama, sintetičkih aminokiselina, klaničnih otpadaka, životinjskog izmeta i drugih supstanci.

U organskoj proizvodnji, sve potrebe životinja u pogledu ishrane u različitim periodima razvoja moraju biti ispunjene.
 
Obrok je izbalansiran prema potrebama životinja, radi obezbeđenja uravnoteženog rasta, razvoja i dobrog zdravlja životinja. Hrana se priprema u formi koja dozvoljava životinjama da iskažu prirodne navike u ishrani i zadovolje svoje potrebe.
 
Sveža voda i hrana treba da budu dostupne životinjama tokom celog dana.

Životinje se hrane organski proizvedenom hranom.
 
Hrana za životinje se najvećim delom dobija sa sopstvene organske proizvodne jedinice. Do 30 % sastava obroka mogu činiti hraniva koja se dobijaju iz proizvodnih jedinica u prelaznom periodu. Procenat nabavljene hrane može biti do 60 % ukoliko se hrana nabavlja iz organske proizvodne jedinice.

Ishrana mladunčadi sisara se zasniva na majčinom mleku, ili organski proizvedenom mleku sopstvene vrste. Period ishrane mlekom teladi i ždrebadi traje tri meseca, jagnjadi i jaradi 45 dana, a kod prasadi 40 dana.
 
Ukoliko nije moguća ishrana majčinim ili organski proizvedenim mlekom sopstvene vrste, savezni inspektor može dozvoliti upotrebu mleka sa konvencionalnih farmi. Korišćenje zamena za mleko nije dozvoljeno.

Najmanje 60 % suve materije obroka mora da potiče od krmnog bilja, sveže ili sušene kabaste hrane ili silaže. Organska proizvodna jedinica može da nabavi najviše do 10 % konvencionalnih hraniva za preživare, odnosno 20% za druge vrste životinja kada se ne može nabaviti hrana organskog porekla. Učešće konvekcionalnih hraniva u obroku ne sme biti veće od 25% suve materije obroka.

Dnevni obrok živine treba da sadrži najmanje 65 % žitarica.
 
Krmno bilje, sveža ili sušena kabasta hrana ili silaža su deo dnevnog obroka za svinje i živinu.
 
Pri konzervisanju stočne hrane mogu se koristiti konzervansi kao što su bakterije, gljivice, enzimi, mravlja, sirćetna, mlečna i propionska kiselina.

 

 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?