Metode zaštite biljaka u organskoj proizvodnji podrazumevaju primenu direktnih i indirektnih mera. Metode integralne zaštite bilja
Poljoprivrednim proizvođačima koji se bave organskom proizvodnjom zaštita useva predstavlja najsloženije pitanje u agrotehnici. Razlozi su, upotreba sintetičkih sredstava kako za zaštitu semena i sadnog materijala tako i useva i zasada u polju i zaštićenom prostoru.
Metode zaštite u organskoj proizvodnji
Suzbijanje korova
U cilju što efikasnijeg suzbijanja korova mogu se primeniti direktne i indirektne mere borbe, savetuje agronom Nemanja Konstantinović. Indirektne mere suzbijanja korova podrazumevaju fizičko uklanjanje korova sa okolnog nepoljoprivrednog zemljišta (puteva, kanala, uvratina), prethodno čišćenje mehanizaacije kojom se dolazi sa drugih njiva, održavanje nezakorovljenih ekonomskih dvorišta, kao i korišćenje dobro zgorelog komposta i stajnjaka u kojima je seme korova bez klijavosti. Jedna od značajnih idirektnih mera kontrole korova na njivama uključuje pravilnu primenu plodoreda. Gajenjem različitih vrsta useva prekida se životni ciklus korova.
U direktne mere suzbijanja korova spadaju biološke mere – gajenje biljaka u optimalnoj gustini gde će one svojom biomasom onemogućiti nicanje korova, kao i korišćenje bioloških preparata. U organskoj proizvodnji najefikasnije direktne mere u borbi protiv korova su fizičke. One podrazumevaju sve oblike obrade zemljišta, kao i međuredno kultiviranje, okopavanje, fizičko čupanje i uništavanje korova plamenom i laserom u širokorednim usevima.
Zaštita od štetnih insekata
U zaštiti useva od štetočina mogu se primeniti indirektne i direktne borbe. Najčešće indirektne mere zaštite podrazumevaju gajenje biljaka koje morfološkim osobinama odbijaju štetočine i zasnivanje biljnih izolacionih pojaseva u kojima biljke deluju repelentno, atraktantno ili se ponašaju kao biljke – zamke. Konstantinović dodaje i da se koriste i klopke, mreže, gasni topovi, kao i kasete sa zvucima ptica grabljivica. Kopanje izolacionih kanala takođe predstavlja jednu od indirektnih mera zaštite od štetočina.
Direktne mere podrazumevaju dva osnovna načina suzbijanja, a to su skupljanje insekta i korišćenje preparata prirodnog porekla. Skupljanje štetnih insekta može se obaviti ručno, feromonskim klopkama i mašinama biokolektorima. Prikupljene štetočine se najčešće termički uništavaju. Mineralne supstance na štetočine deluju fizičkim silama (blokiranjem disajnih puteva). U ovom vidu poljoprivredne proizvodnje veoma je značajna i biokontrola, koja podrazumeva suzbijanje štetnih insekata korišćenjem korisnih (predatori, parazitoidi), poput osolikih muva, bumbara, a koje se mogu gajiti u komercijalne srvhe.
Zaštita od prouzrokovača bolesti i biofungicidima
Patogeni na ovim usevima takođe se mogu suzbiti na dva načina. Prvi način podrazumeva uklanjanje patogena uništavanjem obolelih biljaka kako bi se sprečilo širenje zaraze u usevu. Drugi način, dodaje savetodavac, predstavlja preventivna zaštita. Ona podrazumeva gajenje biljaka u višepoljnom plodoredu, zatim izbor vrsta i genotipova koji su tolerantni na patogene, adekvatnu ishranu biljaka i suzbijanje korova i štetočina koji direktno i indirektno mogu povećati stepen zaraze biljaka.
Za neposredno suzbijanje uzočnika bolesti primenjuju se fungicidi biološkog porekla, biofungicidi. Ovi preparati se koriste u proizvodnji rasada i na otvorenom polju, a najčešće su na bazi metabolita gljiva, bakterija i etarskih ulja biljaka. Veći efekat ovih preparata postiže se tretiranjem semena i preventivnim prskanjem useva.
Najčešće metode zaštite useva i zasada u organskoj proizvodnji postižu se primenom metode integralne zaštite bilja, zaključuje savetodavac PSSS Konstantinović, a koja podrazumeva praćenje životnog ciklusa štetnim organizma i njihove brojnosti, zatim određivanje praga štetnosti i izbor najadekvatnijih mera zaštite.
