Kudravi nesiti, 6 ptica, bezbedno zimuju na Dunavu

nesiti

Kudravi nesiti, impozantna ptica, može bita duga 183 cm, sa rasponom krila do 320 cm, težine i do 13 kilograma.

U toku nedavno završenog Međunarodnog zimskog popisa ptica vodenih staništa, ornitolozi, članovi i volonteri Društva za zaštitu i pročavanje ptica Srbije, zabeležili su prisustvo mnogih ptica netipičnih ili retkih u zimskom periodu za naše podneblje: ražanj, gak, crvena lunja, zlatni vivak, crvena čaplja i među njima i jedna od najkrupnijih ptica u Srbiji – kudravi nesit (Pelicanus crispus), najveći u porodici nesita, u narodu poznatoj i kao pelikani.

Čudesni džinovi

Ova impozantna ptica, od kljuna do repa može biti duga 183 cm, a njen raspon krila seže do neverovatnih 320 cm, objavljeno je na sajtu Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Teška i do 13 kilograma, jedna je od najmasivnijih letačica na svetu. Na potiljku ima duže, razbarušeno perje po čemu je i dobio naziv. Lepoti i lakom prepoznavanju ovog pelikana doprinosi dug, narandžasti donji deo kljuna koji u sezoni parenja postaje crven.

Iako se može činiti kao egzotična ptica dalekih krajeva, kudravi nesit je u 19. veku u Srbiji bio gnezdarica, ali je nestao do polovine 20. veka usled isušivanja prostranih ritova, bara i močvara za potrebe poljoprivrede, progona, izgradnje brojnih nasipa i kanala. U 21. veku boravak kudravih nesita bio je beležen nekoliko puta, ali nije bilo sumnje o gnežđenju.

Kudravi nesiti su i ovog januara naši gosti na Dunavu u Negotinskoj krajini! Tokom 3 dana pretraživanja za vreme Međunarodnog popisa ptica vodenih staništa zabeležili smo bar 6 ptica. Od toga 4 su bile mlade, te po jedna odrasla i nezrela pticarekao je Marko Šćiban, koordinator Međunarodnog popisa ptica vodenih staništa u Srbiji.

Šćiban dodaje da učestali nalazi ove strogo zaštićene vrste u poslednjih nekoliko godina na Dunavu u Negotinskoj krajini bede nadu da će kudravi nesiti u Srbiji pronaći i odgovarajuće stanište za gnežđenje u budućnosti.

Kudravi nesit jedna je od 12 ciljanih vrsta ptica koje pokušavaju da zaštite u okviru Danube Free Sky LIFE“ projekta – međunarodnog projekta očuvanja ptica duž reke Dunav. Među najvećim opasnostima za ptice duž Dunava su sudari sa žicama dalekovoda i strujni udari.

Za sada kod nas nisu beležena stradanja nesita od sudara sa provodnicima dalekovoda. Nadamo se da će nastaviti da bezbedno zimuju kod nas i da su već naučili da izbegavaju dalekovode kod hidroelektrana Đerdap 1 i Đerdap 2“, dodao je Šćiban.

Fotografija preuzeta sa sajta Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?