Kompostiranje u dvorištu. Nekoliko saveta za pravljenje komposta

kompost u basti

Kroz kontrolisani proces kompostiranja od organskog otpada biološkom razgradnjom organske materije pravimo kompost.

Ovu vrstu organskog đubriva koristimo u konvencionalnoj i organskoj proizvodnji. Kompostiranje je prirodni proces razlaganja i recikliranja organske materije i njenog pretvaranja u krajnji proizvod koji se naziva kompost. Možemo ga lako napraviti obzirom da u domaćinstvu imamo veliku količinu sirovina u vidu organskog otpada. Podaci ukazuju na to da čak 50 odsto otpada u domaćinstvu su otpaci od hrane, a što je osnova za pripremu komposta. Kompost koristimo kao đubrivo, supstrat za sadnju i kao materijal za zastiranje zemljišta.

Kompostiranje

Proces kompostiranja je kontrolisan i odvija se uz prisustvo aerobnih bakterija, vlage i vazduha uz oslobađanje toplote. Odvija se u komposteru koji možemo napraviti od različitih materijala kao što su drvo, buradi, žice… pri čemu se mora voditi računa da se omogući provetravanje i mešanje kompostnog materijala. Komposter postaviti na suvom mestu i nakon punjenja prekriti, ali ne i pritiskati.

Sastojci za kompost se dele na smeđe koji su bogati ugljen-dioksidom i zelene bogate azotom. Smeđi sastojci su slama, grane, piljevinališće, papir, a zeleni su sveži biljni ostaci. Što su materijali u kompostu raznolikiji to će kompost biti bogatiji hranjivim materijama i mikroorganizmima. Odnos smeđe: zeleno treba da bude 2/3: 1/3.

Sirovine dobre za kompost:

  • ljuska od jaja
  • ostaci voća i povrća
  • lišće
  • pokošena trava,
  • slama i piljevina
  • ostaci cveća
  • kora drveta
  • papir

Sirovine koje ne treba kompostirati:

  • ostaci mlečnih proizvoda
  • meso, kosti, koža
  • masti i ulja
  • opasan kućni otpad
  • otpad tretiran pesticidima
  • korove
  • cigarete
  • lišće oraha

kompost i ruke

Punjenje kompostera

Organske materije za kompostiranje treba da bude usitnjen. Punjenje početi tako što se na dnu postave grančice pa na njih sloj organskog otpada (debljine 15 cm), pa tanji sloj zemlje. Masu koju kompostiramo moramo održavati vlažnom i to tako da je vlažnost optimalna. Previše suv materijal, kao i previše vlažan usporava ili zaustavlja proces kompostiranja. Najbolje je vlagu proveriti tako što ćemo u šaci stisnuti masu. Ukoliko se istisnu dve tri kapi vode i smesa zadrži oblik, vlaga je optimalna.

Prevrtanje mase je važno zbog neophodnog kiseonika za rad mikroorganizama. U slučaju da nema dovoljno kiseonika stvaraju se metan i vodonik sulfid što rezultuje širenjem neprijatnog mirisa. Dodavanjem suvih materijala kao što su seno ili grančice, uz prevrtanje gomile, sprečićemo kvarenje smese.

Optimalna temperatura za kompostiranje

Najpovoljnija spoljašnja temperatura vazduha za kompostiranje je 20-25 ºC. Ukoliko je temperatura viša materijal se može isušiti što usporava proces. Mikroorganizmi svojim radom zagrevaju smesu čak do 50 ºC, što dokazuje da je proces razgradnje počeo. Ako se gomila rasipa, znači da je suva i potrebno je postepeno dodavati vodu ili vlažan zeleni otpad. Ako je materijal buđav treba ga pomešati sa suvim materijalom.

Kompostiranje može trajati od šest meseci pa i do dve godine što zavisi od količine kompostne mase i vremenskih uslova. Kompost kada je zreo proseje se i koristi za đubrenje ili kao supstrat u proizvodnji.

Dodavanjem inokulanata ubrzava se i usmerava kompostiranje.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?