Jantarna kiselina podstiče rast i jača imunitet biljke

Jantarna kiselina je koristan stimulans rasta koji ubrzava rast zelene mase i povećava prinos i kvalitet plodova, povećava otpornost na sušu, zahlađenja i nedostatak svetlosti.

Jantarna kiselina je neškodljiva za biljke, ljude i životinje

Deluje prilično efikasno, i to za sve useve – voće, povrće, cveće, sobne biljke, ističe Dragomir Radić, savetodavac PSSS Smederevo.

Koristi se u niskim koncentracijama, pa se radni rastvor dodatno nekoliko puta razblaži vodom.

Jantarna (butandionska ili ćilibarna) kiselina je organsko jedinjenje koje se nalazi u biljnim tkivima, kao i u jantaru, zbog čega je i dobila odgovarajuće ime.

Fizički je to beli prah jako kiselog ukusa. Dobro se rastvara u toploj vodi, slabije – u hladnoj vodi.

Supstanca se odlikuje dezinfekcionim svojstvima i biološkom aktivnošću.

Jantarna kiselina je jedan od retkih stimulatora rasta koji je potpuno siguran za biljke.

Ako se koristi u razumnim granicama, dodaje Radić, pozitivan efekat se može videti u roku od nekoliko nedelja.

Glavne funkcije supstance su:

  • stimuliše rast korenja i zelenih delova;
  • brzi oporavak oštećenih tkiva;
  • poboljšanje adaptacije sadnica posle presađivanja u zemlju;
  • jačanje imunološkog sistema;
  • sprečavanje akumulacije nitrata i toksičnih supstanci;
  • olakšavanje asimilacije đubriva biljnim tkivima;
  • dezinfekcija zemljišta od bakterija, gljivica i drugih štetnih mikroorganizama.

Jantarna kiselina nije đubrivo u bukvalnom smislu te reči. Smatra se stimulansom rasta i adaptogenom stresa. Ova imena odražavaju glavne funkcije supstance: podsticanje rasta i jačanje imuniteta biljaka na bolesti i nepovoljne vremenske prilike.

Zahvaljujući redovnoj upotrebi jantarne kiseline, možete povećati prinos gajenih biljaka i produžiti period cvetanja ukrasnih biljaka.

Supstanca se ne akumulira u biljnim tkivima. Čak i ako ga koristite u prekomernim količinama, neće naneti štetu, posebno na suncu i vazduhu, jer se brzo raspada.

Kiselina je sigurna za ljude i kućne ljubimce, tako da se može slobodno koristiti za lečenje voća i povrća.

Radić ukazuje da je jantarna kiselina svestrana. Može se koristiti za namakanje semena, tretiranje sadnica, sobnih i baštenskih biljaka, kao i folijarno.

Može biti u obliku tableta ili praha.

U trgovinu dolazi kao preparat standardne koncentracije od 1%, koji se koristi obično u dozi 10 g (praha) na 1 litar vode. Tretman semena se vrši radi povećanja klijavosti i jačanja imuniteta na bolesti i štetočine u nešto povećanoj koncentraciji.

Standardna metoda je razblaživanje 40 ml 1% rastvora sa 1 litrom vode. Potopiti seme 12-15 sati, a zatim odmah posejati seme na otvorenom.

Za obradu reznica uzeti 10 ml 1% rastvora i razblažiti ga sa 1 litrom vode, sipati u sud i staviti reznice u njega sa donjim rezom, takođe stoje do 12-15 sati, posle čega se sade u zemlju.

Namakanje korena se vrši pre sadnje višegodišnjih biljaka. Da biste to uradili, uzmite 20 ml 1% rastvora jantarne kiseline i razblažite sa 1 litrom vode. Koren se natapa 5 sati, posle čega se sadnice sade.

Ovakvim rastvorom može se izvršiti i folijarna prihrana. Folijarnom prihranom se prska lišća i stabljika biljke. Obično se sprovodi 2 puta – pre pojave pupoljaka i na kraju cvetanja. Ako je potrebno, može se izvršiti treći tretman početkom oktobra, uoči mraza. Za tu svrhu, uzeti 1% rastvor (10 ml) i razblažiti sa 1 litrom vode.

Rasad se takođe može prskati jantarnom kiselinom odmah posle pikiranja. Međutim, preporučuje se smanjenje koncentracije za 1,5-2 puta u poređenju sa standardom.

Treba imati na umu da se redovnom upotrebom jantarna kiselina akumulira u zemljištu. Stoga, periodično (jednom na 2-3 godine) vredi proveriti pH zemljišta. Ako je pH manji od 6,0, zemljište počinje da se kiseli. U ovom slučaju, u jesen u njega treba uneti krečni materijal, navodi Radić.

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?