Apel nadležnim institucijama da hitno reaguju i pomognu ugroženim stočarima na prostoru Sjeničko-pešterske visoravni.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije apeluje na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Republike Srbije da hitno pomogne stočare na Sjeničko-pešterskoj visoravni čiji je tradicionalni način stočarstva ugrožen usled loših vremenskih uslova i niske otkupne cene životinja.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je tokom 2020. godine, uprkos epidemiji Covid-19, radilo na sprovođenju projekta zaštite vodenih staništa Sjeničko-pešterske visoravni. Tom prilikom ostvareni su brojni kontakti sa lokalnim stanovništvom. U cilju održanja tradicionalnog stočarstva i pašarenja odabranim domaćinstvima donirani su stočarski psi pulini i električne pastirice.
Prema svedočenjima stočara sezona pašarenja 2020. bila je veoma loša za tradicionalno stočarstvo koje je primarna delatnost na prostoru ove visoravni.
Zima i veći deo proleća bili su sušni, livade nisu bile izdašne kao obično, a nakon toga je usledilo izrazito kišno leto tako da na mnogim mestima kosidbom nije moglo da se obezbedi dovoljno hrane za zimu. U junu i julu dodatne probleme zadao je izuzetno jak i smrtonosan talas epidemije koronavirusa.
Zbog svih problema prouzrokovanih pandemijom opala je i potražnja za jagnjetinom, a najgore je usledilo u oktobru kada se u okolini Novog Pazara pojavila bolest plavog jezika. Ova dodatno otežavajuća okolnost zaustavila je dogovorenu prodaju ovogodišnjih jaganjaca. Stočari ovog kraja su takođe i u nezavidnom položaju u odnosu na nakupce i njihove izuzetno niske otkupne cene.
Iako je već počela 2021. godina stočari i dalje nisu dobili premije za mleko za 2020. godinu i subvencije po grlu, što je kod velikog broja domaćinstava dovelo do nezadovoljstva, te kritično ugrozilo isplativost stočarstva i opstanak ljudi i njihovih stada.
Tradicionalno stočarstvo sa ispašom kao dominantnim vidom prehrane domaćih životinja kakvo je dominantno na Pešteru retkost je ne samo za Srbiju, već i Evropu gde se, kao i kod nas, gajenje stoke uglavnom zasniva na uzgoju poljoprivrednih kultura koje služe za prehranu životinja u okviru modernih farmi.
Za razliku od modernog stočarstva ovde je osnova ishrane ispaša i senokos, što ima pozitivan uticaj na održavanje prirodnih otvorenih staništa i očuvanje biološke raznolikosti.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je u više navrata isticalo da su ovčarstvo i kozarstvo izuzetan potencijal za razvoj poljoprivrede, a posebno u nerazvijenim područjima.
Prethodnih godina je bilo raznih podsticaja za razvoj tradicionalnog stočarstva i starih rasa poput sjeničke pramenke.
Kako bi podsticaji od strane države u cilju opstanak ovog i dalje živog ruralnog dela zemlje imali pozitivan efekat apelujemo na nadležne institucije da hitno reaguju i pomognu ugroženim stočarima na prostoru Sjeničko-pešterske visoravni.
Najurgentnija je pomoć u otkupu prošlogodišnjih prinova, nabavka hrane i isplata planiranih subvencija i premija.
Trenutno stanje zabrinjava budući da država stočarima ne može da obezbedi konkurentost i plasman, a da je prema brojnim podacima kvalitet mesa u zemlji nedovoljnog kvaliteta.
Prošlogodišnja kriza primorala je egzistencijalno ugrožene domaćine da u decembru prodaju jagnjad po niskim cenama koje su ispod svake proizvodne računice. Sve ovo posledica je nemara institucija i odsustva strateškog pristupa razvoju stočarstva i ruralnih krajeva Srbije.
Foto: pixabay.com
