Fito farmacija

LG Seeds
psenica u prikolici

Otvoren put srpskoj pšenici za Egipat

Vlada Egipta, najvećeg svetskog uvoznika pšenice, objavila je ove nedelje tender za kupovinu 60.000 tona pšenice.

Po prvi put se među zemljama koje imaju pravo prijave na tender pojavila i Srbija.

Omogućavanje izvoza srpske pšenice u Egipat, konkretan je rezultat zajedničkih napora Ministarstva poljoprivrede, Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO), Evropske banke za obnovu i razvoj i Udruženja Žita Srbije u okviru više projekata za promociju izvoza žitarica i uljarica, koje u poslednje tri godine u Srbiji realizuju ove institucije.

Delegacija egipatskog Ministarstva poljoprivrede posetila je Srbiju prošle nedelje kako bi potvrdila odluku koju je egipatska vlada donela u septembru 2018. godine da je Srbija nakon 30 godina ponovo sertifikovana da izvozi pšenicu u Egipat.

Tokom četvorodnevne posete, koju su organizovali FAO i EBRD, egipatski zvaničnici su sproveli reviziju fitosanitarnog sistema Srbije i upoznali se sa specifičnostima proizvodnje i trgovine pšenicom u našoj zemlji.

Nakon prvog sastanka sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, sastali su se sa predstavnicima Uprave za zaštitu bilja, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i SGS laboratorije, kao i sa predstavnicima uspešnih agrobiznis kompanija Delta Agrara, Agrogrnje i Graneksporta.  

Analiza Udruženja Žita Srbije, izrađena na osnovu podataka Odeljenja za poljoprivredu Sjedinjenih Država (United States Agriculture Department – USDA) za period 2014/15 – 2017/18, pokazala je da je Srbija i dalje među deset najvećih izvoznika pšenice i kukuruza na svetu.

Naša zemlja održava visoke prinose pšenice po hektaru, tako da je i dalje na visokom drugom mestu, odmah iza proseka Evropske unije.

Isti izvor navodi da se za ekonomsku 2018/19. godinu očekuje se da će Srbija izvesti 1,7 milion tona pšenice. 

berza pad

Pad cena: Kukuruz 15,60 din/kg, a soja 38 din/kg

Cena kukuruza sa kluzulom „fco-kupac“ plaćan je po ceni od 15,80 din/kg bez PDV-a.

Ove nedelje kao i prethodne nastavljen je pad cena primarnih poljoprivrednih proizvoda na novosadskoj Produktnoj berzi.

Ukupan promet na „Produktnoj berzi“ za ovu nedelju je iznosio 1.225 tona robe, čija je finansijska vrednost iznosila 24.323.750,00 dinara.

U odnosu na prethodni upoređujući period količinski obim prometa je niži za 44,32 %, dok je finansijska vrednost prometovane robe niža za 58,94 %.

Pala cena kukuruza na 15,60 din/kg

Berzanski ugovori za kukuruz su se zaključivali u cenovnom opsegu od 15,60 do 15,80 din/kg bez PDV-a.

Kukuruz sa kluzulom „fco-kupac“ plaćan je po ceni od 15,80 din/kg bez PDV-a.

Ponderisana cena je iznosila 15,60 din/kg bez PDV-a (17,16 din/kg sa PDV om).

U odnosu na prethodni posmatrani period cena je niža za 3,70 %.

Za pšenicu nema zainteresovanih kupaca

Pšenica beleži odsustvo sa trgovanja u ovoj nedelji na organizovanom robno berzanskom tržištu.

Ponude pšenice po cenama od 22,30 din/kg bez PDV nisu pronalazile svoje kupce.

Ovo ukazuje na pad cena ove žitarice u odnosu na poslednju ponderisanu cenu.

Soja zrno je trgovano sa kluzulom „fco-kupac“ uz obračun kvaliteta po cenama 38,00 din/kg bez PDV-a.

meso na rostilju

Naučnica BioSensa istražuje alternativne načine proizvodnje mesa

Naučnica dr Ivana Gađanski: “Proizvodi od kultivisanog mesa neće imati dodate antibiotike, hormone ili druge aditive koji se nalaze u klasičnom mesu.”

Dr Ivana Gađanski sa Instituta BioSens dobitnica je prestižnog granta poznate američke organizacije Institut Dobre hrane (engl. Good Food Institute).

Dr Gađanski jedna je od 14 dobitnika granta iz celog sveta koji se dodeljuje u oblasti istraživanja alternativnih načina proizvodnje mesa.

Dr Ivana Gađanski

U okviru svog projekta dr Gađanski baviće se najsavremenijim svetskim istraživanjima u oblasti ćelijske poljoprivrede, kako bi se obezbedile dovoljne količine hrane za rastuću svetsku populaciju.

Ćelijska poljoprivreda predlaže inovativne metode proizvodnje mesa u laboratoriji, kultivacijom ćelija dobijenih iz mišićnog tkiva životinja.

Dr Gađanski i tim istraživača sa Instituta Biosens baviće se razvijanjem novih tipova senzora za praćenje kvaliteta ćelija tokom kultivacije mesa, na mikrofluidnom modelu.

“Proizvodi od kultivisanog mesa neće imati dodate antibiotike, hormone ili druge aditive koji se nalaze u klasičnom mesu. Takođe, važno je napomenuti da je ovakav način proizvodnje mnogo humaniji prema životinjama, jer iako se uzorak ćelija uzima iz mišića žive životinje, to se radi na bezbolan način“, izjavila je dr Gađanski povodom dobijanja granta.

Ona dodaje da je veoma važno što se za ovakvu proizvodnju mesa troši mnogo manje resursa nego u klasičnoj poljoprivredi, ali i da se na ovaj način smanjuje zagađenje životne sredine i emisija štetnih gasova u atmosferu koji nedvosmisleno dovode do klimatskih promena.

Za razliku od proizvoda od kultivisanog mesa, proizvodi od proteina biljnog porekla su već duže vreme dostupni u prodaji.

Senzori na kojima će raditi tim iz BioSensa obezbediće očitavanje podataka u realnom vremenu, a samim tim olakšati kontrolu kvaliteta i smanjiti troškove proizvodnje kultivisanog mesa.

Očekuje se da će ovakav način proizvodnje omogućiti ubrzanu komercijalizaciju i ove vrste alternativnih proteina koji nose ogroman  da u narednim godinama dovedu do prave revolucije u proizvodnji hrane u svetu.

Dr Gađanski je provela godinu dana kao Fulbrajt gostujući profesor na Kolumbija Univerzitetu, SAD, u najpoznatijoj svetskoj laboratoriji za inženjering tkiva, nakon čega se vratila u Srbiju gde trenutno primenjuje svoja znanja.

Dr Gađanski je deo BioSens tima od 2017. godine.

Osim naučnice sa Instituta BioSens, grant su dobili i istraživači sa poznatih svetskih instituta kao što su Berkli iz SAD, Izraelski tehnološki institut, Tehnološki institutu u Pekingu, Univerzitet u Oslu, i dr.

 

Ishrana krmača u fazi suprasnosti – nekoliko saveta

Ishrana suprasnih krmača je tesno vezana za sve specifičnosti koje bremenitost nosi sa sobom.

Jedna od ključnih faza proizvodnje u svinjarstvu je početak bremenitosti krmača. Samim tim, neophodno je pridržavati se osnovnih pravila ishrane suprasnih krmača.

Nakon samog čina osemenjavanja i oplodnje oslobođenih jajnih ćelija, počinje njihovo tzv. “usađivanje” u zidove materice.

Taj proces intenzivno traje desetak dana i predstavlja posebno osetljivu fazu.

U prvih mesec dana suprasnosti može doći do gubitka određenog broja oplođenih jajnih ćelija, a razlozi za to su brojni neadekvatni uslovi smeštaja, direktna izloženost suncu, hemijski i bakteriološki neispravna hrana.

Nakon mesec dana, delimično razvijeni plodovi su čvrsto priljubljeni za matericu i tada su značajno otporniji na sve negativne uticaje. Rast plodova je mali u prva 2,5 meseca suprasnosti, kada oni dostižu veličinu manje ljudske šake.

Intenzivan rast nastaje u poslednjih mesec dana. U tom periodu pravilnom ishranom se značajno može uticati na (buduću) veličinu prasadi.

Tokom bremenitosti značajno se menja metabolizam krmače koja daleko bolje koristi sve hranljive materije i veoma je prilagodljiva na velike varijacije u kvalitetu i količini hrane.

Međutim, ako su odstupanja od pravila ishrane prevelika, organizam suprasne životinje prvo uništava i resorbuje u sebe ili izbacuje iz sebe (pobačaj) već zametnutu prasad.

Ishrana suprasnih krmača je, dakle, tesno vezana za sve specifičnosti koje bremenitost nosi sa sobom.

Ishrana treba da bude pojačana prvih desetak dana po osemenjavanju. Naredna dva meseca ishrana ne sme biti preobilna.

Poslednji mesec potrebno je povećati količinu hrane kao i procenat proteina, koji treba da se kreće između 15 % i 16%. Sve vreme suprasnosti preporučena količina celuloze ne bi trebalo da bude niža od 9 %.

Pet dana pred prašenje preporučljivo smanjivati količinu hrane svaki dan za oko pola kilograma.

Sve vreme suprasnosti neophodno je i dovoljno prisustvo vitamina u organizmu krmače.

(Detaljnije informacije u rubrici Ishrana svinja na sajtu www.isv.rs).   

Preporučujemo: Web Pig Program za vođenje farmi svinja

psenica mlada bokorenje 2016

Prihrana strnih žita – Koji oblik azota odabrati za prihranu?

Prihrana biljaka nije samo “bacanje” azotnog đubriva. Ova važna agrotehnička mera zahteva od proizvođača da bude odgovoran.

Pravilna ishrana azotom važna je za život biljke. 

O izboru oblika za prihranu piše dipl. inženjer Snežana Stojković-Jevtić iz PSSS.

Postavlja se pitanje kojim oblikom azota prihraniti biljke, koji oblik azota ima bolji efekat na rast i razvoj biljaka, a isto tako i na prinos i kvalitet biljaka.

Biljke koriste azot u vidu amonijačnog i nitratnog jona

Osim jona biljke mogu asimilovati i neka organska jedinjenja azota.

Za praktičnu ishranu biljaka od organskih jedinjenja važna je samo urea.

Mnogi faktori utiču na izbor oblika azota za prihranjivanje.

Jedan od najvažnijih je pH vrednost zemljišta.

Azot u nitratnom obliku je povoljniji za ishranu biljaka u mnogo širem rasponu pH vrednosti nego azot u amonijačnom obliku.

U alkalnoj sredini je povoljniji nitratni jon jer se u toj sredini amonijačne soli cepaju i nastaje slobodni amonijak. Amonijak isparava, ili ako se zadržava u zemljištu utiče nepovoljno na rast biljaka.

U neutralnoj do blago kiseloj sredini delovanje oba jona na rast biljaka je podjednako, a oko neutralne reakcije delovanje amonijačnog jona je povoljnije jer je plazma ćelije u tim uslovima kisela pa daje prednost pozitivno nabijenom amonijačnom jonu.

U kiseloj zemljišnoj sredini za ishranu biljaka povoljniji je nitratni jon.

Sem kiselosti zemljišta smatra se da i neki drugi činioci imaju značajnog uticaja na ishranu biljaka ovim jonima: starost biljke, koncentracija biljci pristupačnih hraniva, antagonizam pojedinih jona i dr.

Amonijačni oblik azota se vrlo lako ugrađuje u organsku materiju same biljke, dok za nitratni oblik azota treba potrošiti energiju za redukciju nitrata do amonijačnog oblika, u prvom redu zahvaljujući enzimu nitrat reduktazi.

Aktivnost ovog enzima je različita kod pojedinih biljaka, čak se u okviru iste vrste razlikuju pojedine sorte i hibridi po aktivnosti ovog enzima, tako da je i ovo jedan od faktora koji govori da oblik azota može značajno uticati na ishranjenost biljaka ovim elementom.

Đubrenje azotom treba obavljati racionalno

Količine azota treba da budu prilagođene zemljištu, biljkama i nameni gajenih biljaka.

Primena prevelikih količina azotnih đubriva može izazvati intenzivnije ispiranje azota, što utiče na ekonomičnost proizvodnje i zdravstveno stanje hrane.

Postoje tri osnovna uzroka gubitaka azota:

  • denitrifikacija, prevođenje nitrata u gasoviti azot i azotoksid, bakterijama u anaerobnim uslovima
  • ispiranje amonijaka kao posledica hidrolize uree iz animalnih ekskremenata ili iz organskog đubriva što doprinosi efektu staklene bašte
  • ispiranje iz zone korenovog sistema u zemljišne vode ili reke

Prilikom prihranjivanja treba imati u vidu da obilno đubrenje azotom povećava kiselost zemljišta, može uticati na smanjenje količine šećera u biljkama, a može izazvati i intenzivnije izmrzavanje biljaka tokom zimskog perioda.

Predstavljamo

“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2019” u prodaji

Novu knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", izdanje za 2019. godinu moguće je poručiti online ili preko narudžbenice, ili je podići lično ...
Detaljnije

Najave događaja

Državni pčelarski sajam sa međunarodnim učešćem 9. i 10. februara 2019.

Državni pčelarski sajam važan i pčelarima i potrošačima pčelinjih proizvoda ...
Detaljnije