Poljoprivredni sajam

Fito farmacija
Tiri 3

Proizvodnja kupusnjača na gazdinstvu Nevene Tiri

„Žena može da odgovori svim izazovima u proizvodnji povrća, iako je to i fizički težak posao. Ali, ako supružnici i svi članovi porodice rade kako bi ostvarili zajednički cilj, uspeh ne može izostati“

Tiri 3

, kaže na početku razgovora Nevena Tiri, proizvođač povrća.

U Lukinom Selu na tri hektara ova dama, uz supruga Andraša, proizvodi povrće, najviše kupusnjače: kupus, brokoli, kelj, kelj pupčar i karfiol.  

„Na neki način smo se specijalizovali za proizvodnju karfiola. U proizvodnji ovog povrća je svaki korak vrlo važan. Od proizvodnje rasada, preko zaštite biljaka, vezivanja kako bi cvast ostala bela, pa do berbe kada glavice treba čuvati od povreda kako se kasnije ne bi kvarile. Ove godine smo se, kao većina povrtara, borili da sačuvamo biljke od bolesti. Problem je pravila plamenjača. Bilo je mnogo vlage, pa smo, kada nije bilo kiše, radili od jutra do mraka“, priča Nevena.

Prinos karfiola je prosečan i biće do 30 tona po hektaru, a težina glavice je od 1,5 do 2 kilograma. Cena je takođe dobra, zadovoljna je Nevena, pa je šteta što ga nije bilo više. Nasmejana, uvek optimista, veruje da će u narednoj sezoni uslovi za proizvodnju biti povoljniji.  

Koji god posao da obavljate uvek je lakše kada imate podršku. Nevena i Andraš su jedan drugom podrška. Pre dvanaest godina, kada su se venčali, Nevena nije znala mnogo o povrtarstvu, ali je uz supruga učila i naučila.

Nevena Tiri

„Nevena, kao i većina žena, radi nekoliko poslova, skoro istovremeno. Nakon posla na njivi čekaju je obaveze domaćice i majke. Nisam siguran da bih to mogao“, iskren je Andraš.

„Volim da izađem iz kuće i da radim na njivi. Ponekad je to moj odmor od kućnih poslova. Vidim lepu budućnost u ovom poslu. Nastavićemo sa proizvodnjom kupusnjača. Nećemo proširivati proizvodnju, jer ne možemo da postignemo. Nekada je više ustvari manje, jer ne možeš da stigneš da sve poslove uradiš na vreme. Biljke će propasti ako im ne posvetimo dovoljno pažnje, a to ne želimo“, kaže Nevena.

Porodica Tiri planira da na postojećim površinama uloži sredstva u savremeniji sistem za navodnjavanje. Za sada postojeći sistem ne pokreće električna energija, pa je i obezbeđivanje struje prioritet ovih vrednih povrtara.     

Petrusa Ivanov

Dama koja proizvodi voće, Petruša Ivanov

Nakon skoro dve i po decenije rada na poljoprivrednim imanjima, agronom Petruša Ivanov je odlučila da podigne voćnjak. I to na nešto više od dva i po hektara.

Petrusa Ivanov

U njenom voćnjaku je najviše stabala jabuka, ali ima i šljiva, kajsija i krušaka.

„Jedno vreme sam radila u rasadniku u kom se proizvodi voće i to mi se jako svidelo. Zavolela sam voćarstvo, iako sam diplomirani inženjer ratarstva. U svom voćnjaku sam 2005. godine posadila podloge, a godinu dana kasnije sam uradila kalemljenje. Posao je izuzetno zahtevan i u voćnjaku sam svakog dana“, kaže naša sagovornica.

Ova proizvodna godina je donela zadovoljstvo proizvođačima voća kada govorimo o količini roda, ali i probleme da taj rod zaštite od bolesti i štetočina.

jabuke na granama

 „Ovu godinu ćemo pamtiti kao vrlo rodnu. Sa hektara će biti i do tri vagona jabuka. Kiša je pomogla. Ipak, nisam uspela da u potpunosti sačuvam plodove od čađave krastavosti, jer je potencijal infekcije bio veliki.“

Odabrani sortiment obezbeđuje kontinuitet, pa se smenjuju jonagold, ajdared, zlatni delišes, fudži i greni smit. gajbice pune jabuka

Kao i prethodnih godina Petruša Ivanov će deo roda prodati na pijaci u Zrenjaninu. Kako kaže, tu ima svoje stalne mušterije. Određenu količinu će „pretočiti“ u rakiju, a ove godine će pokušati da deo roda proda prerađivačima.

„Cene su ove godine solidne. Na pijaci kilogram jabuka prodajem za 40 dinara, a jabuke za rakiju su 15 dinara. Bila bih zadovoljna da prodam veći deo roda po toj ceni. Odlučila sam da jabuke ponudim i kupcima u naseljenim mestima oko Zrenjanina. Vrlo sam zadovoljna, jer i tamo stvaram mrežu stalnih kupaca“, kaže gospođa Ivanov. 

Voćnjak neće proširivati, jer već i ovako ima „pune ruke posla“. U poslovima održavanja voćnjaka pomažu joj suprug Zoran i sin Ivan. Rezidbu voćki obavlja sama, a za berbu angažuje i iskusne berače.       

plastenik Izabele Kis

Podržati mlade dame koje se bave poljoprivredom

Izabela Kiš iz Mihajlova je odrasla u porodici povrtara. Uvek je rado pomagala svojim roditeljima u poslovima u povrtnjaku. Danas ona i njen suprug Erne proizvode povrće na površini nešto većoj od pola hektara.

plastenik Izabele Kis

 

U plastenicima, na 1600 kvadratnih metara, organizovali su proizvodnju paprike i paradajza, a na otvorenom paprike i kupusa.

„Za sada nećemo proširivati proizvodnu površinu, već želimo da ulažemo u nove tehnologije. Naš cilj je da osavremenimo procese i da svu proizvodnju organizujemo u zaštićenom prostoru, kako bismo imali i ranu i kasnu proizvodnju. Naredne godine ćemo proširiti asortiman, jer želimo da imamo veće količine različitog povrća“, kaže Izabela za Poljosferu.

Povrće prodaju na pijaci, ali i vlasnicima restorana. Cene su na početku sezone dobre. Sada je veća ponuda, pa su cene pale. Pošto proizvođači ne mogu da utiču na cene, zaradu mogu povećati jedino ako smanje troškove proizvodnje.

Ne treba odustajati od povrtarstva, jer je to idealna delatnost za proizvođače koji imaju male proizvodne površine, smatra naša sagovornica.

Budućnost ove proizvodnje i svog sela Izabela vidi u organizovanju zadruge ili mini preduzeća.

Izabela Kis 1

 

„Ne smemo da se zadržimo na primarnoj proizvodnji. Treba da stvorimo novu vrednost tako što ćemo povrće upakovati, preraditi ili osušiti. Tako bismo ostvarili veću zaradu. Ali, dosta je teško pokrenuti proizvođače da razmišljaju u tom pravcu i da se udruže kako bismo te ideje realizovali. Većina još uvek ne razmišlja na taj način.“

Život na selu nije idiličan za sve meštane, ali bi za većinu mogao biti ugodniji ako bi lokalne samouprave kroz subvencije, pomogle mladima, posebno ženama koje žele da se bave poljoprivredom.

Verujem da postoje načini da se deo sredstava iz agrarnog budžeta lokalne samouprave usmeri u programe podrške mladim ženama na selu. I to ne kampanjski, nego konstantno. Smatram da treba pomoći svima koji imaju proizvodnju. Pomoć je, zaista, neophodna malim poljoprivrednim proizvođačima“, poručuje Izabela.

Tanja Prohaska 2

Magistar tehničkih nauka pomaže razvoj sela

Nakon završenih osnovnih studija, kao stipendista Evropske unije i Ministarstva spoljnih poslova Italije, Tanja Prohaska je završila master studije na Poljoprivrednom fakultetu u Bolonji. Tu za Tanju nije bio kraj obrazovanja,

Tanja Prohaska 2

jer je od Ministarstva nauke naše zemlje dobila i stipendiju za talentovane i darovite studente za završetak magistarskih studija. Zvanje magistar tehničkih nauka, oblast marketing u proizvodnji, stekla je 2008. godine.

“Od tada aktivno tražim posao u svojoj struci, ali bez uspeha. Gde god sam konkurisala potencijalni poslodavci su bili zadovoljni rezultatima koje sam postigla na testovima, ali visok nivo obrazovanja je “kočnica” koja me sputava da se ostvarim kao stručnjak u nekom preduzeću. Mislim da to nije dobro, jer je država uložila u moje školovanje i usavršavanje”, iskrena je Tanja.

Tanja živi u Orlovatu sa ćerkicom Lenkom i suprugom Miroslavom. Porodica Prohaska se bavi proizvodnjom mleka. U štali imaju 27 krava, trenutno 17 u laktaciji. Tu su i junice, bikovi i telad.

„Na farmi pomažem kada god mogu. Ipak, najviše se bavim poslovima oko pripremanja i vođenja dokumentacije. Redovno pratim informacije resornih institucija i prognoznih službi.”

Tanja Prohaska 1

Tanja je nosilac poljoprivrednog gazdinstva. Smatra da i žene koje žive u seoskim sredinama treba da ostvare svoju penziju.

“Zašto žena ne bi imala svoj dinar? Smatram da je žena jednako vredna, ako ne i vrednija od muškarca. Oni rade teže poslove, ali sve ostale, oko kuće i domaćinstva, rade domaćice.”

Stečena znanja ova mlada žena koristi kako bi se usavršila. Planira da nauči da piše projekte koji se odnose na poljoprivredu i da na taj način pomogne svojoj i drugim porodicama koje žive u selima.

Aktivna je u Mesnoj zajednici. Član je Radne grupe za razvoj sela Orlovat. Ovo selo je jedno od retkih koje ima Strategiju za razvoj sela.

“U toku je obuka za Lokalnu akcionu grupu u okviru koje bismo trebali da napišemo ličnu kartu sela. Cilj je da privučemo turiste i investitore. Takođe, da uputimo meštane da se udružuju i razmišljaju o preradi svojih proizvoda kako ne bi morali da prodaju primarne proizvode po niskim cenama”, kaže Tanja.

Na kraju razgovora podseća nas da je poslednjih godina dosta mladih napustilo gradove. Svoju egzistenciju oni žele da vežu za poljoprivredu i selo. Ali, mnogo toga nedostaje u selima. Tanja apeluje na sve nadležne da se na svim nivoima uradi sve što se može, kako bi se u selima živelo ugodnije. Obezbediti uslove za prijatan život za sve stanovnike sela treba da bude prioritet nadležnih, od lokala do države.

Putovanje u Mađarsku

“Kao predstavnik sela Orlovat, koje pripada LAG “Partnerstvo za Potamišje”, nedavno sam bila u “Muzeju paprike” u Reškoj. Ovaj muzej je otvoren u okviru projekta koji je subvencionisan od strane lider programa EU. Poljoprivrednik je zatvorio krug proizvodnje paprike, melje je, a u cilju proširenja svoje ponude otvorio je i muzej. Naravno, lokalna samouprava ga je podržala, jer je videla perspektivu, kako za otvaranje novih radnih mesta tako i za razvoj turizma. U budućnosti, kada se i za nas otvore fondovi EU, trebali bismo da na najbolji način iskoristimo potencijalne mogućnosti”, smatra naša sagovornica. 

Predstavljamo

Knjiga: „Primena pesticida u zaštiti voćaka i vinove loze“

Publikacija "Primena pesticida u zaštiti voćaka i vinove loze" je namenjena svima onima koji se bave gajenjem voća i vinove loze, ...
Detaljnije

Najave događaja

Peta „Traktorijada“ u Banatskom Novom Selu u nedelju, 9. jula 2017.

Peta po redu manifestacija poljoprivrede i agromehanizacije "TRAKTORIJADA 2017" održaće se u Banatskom Novom Selu, na Vašarištu, 9. jula 2017. godine ...
Detaljnije