Ovo je pravi momenat kada treba razmišljati o zaštiti breskve od gljivičnog oboljenja kovrdžavost lista breskve (Taphrina dephormans).
U praksi se često dešava da se bolest pojavi četiri-pet nedelja posle precvetavanja i traje sve do kraja vegetacije, ali, nažalost, tada ne može ništa da se uradi.
Kovrdžavost lista breskve je najopasnija i ekonomski najznačajnija bolest breskve i nektarine. Osetljivost na ovaj patogen pokazuju sve sorte, podjednako ugrožava kako plod, tako i samo stablo. Štete mogu biti neposredne i posredne. Direktne štete se ogledaju u lošem kvalitetu ploda koji nema tržišnu vrednost, a indirektne u ranom opadanju lišća i smanjenoj bujnosti stabla do potpunog propadanja.
Mesec dana nakon precvetavanja na mladom lišću su vidljivi prvi simptomi oboljenja. Gljivica napada međućelijski prostor, prouzrokujući deformisani rast koji se manifestuje u vidu kovrdžavosti crvenkastog lišća koje ima izgled kao da je prekriveno sitnim plikovima. Najpre oboli manji broj listova, ali kako se bolest širi list zakržljava i dobija izgled rozete. Listovi postaju nekrotični i prevremeno opadaju, što za posledicu ima ranu defolijaciju. Oboleli plodovi postaju ozbiljno deformisani. Na njima se pojavljuju kvrgava i naborana mesta crvenkaste boje. Zaraženi plodovi opadaju prevremeno.
Gljivica zimu provede na kori i pupoljcima, a tokom perioda vlažnog vremena spore se prenose do razmaknutih ljuspica pupoljka prouzrokujući infekciju. Ova bolest karakteristična je za prohladne vremenske uslove. Temperatura od 10 do 21 stepen je optimalna za pojavu ovog oboljenja.
Suzbijanje ove bolesti se mora obaviti preventivno pre kretanja vegetacije i pre ostvarivanja zaraze. Po ostvarivanju zaraze se više ne može uticati na dalji razvoj bolesti.
Jesenje plavo prskanje (kupanje voća) bakarnim preparatima i zimsko prskanje plavim uljem predstavljaju nezamenljivu zaštitu.
Sledeći korak je tretiranje preparatima koji su u praksi pokazali odlične rezultate (Dakoflo, Diziram, Ziram, Bravo, karbamat, bordovska čorba i slično) u fazi pojave zelene tačke na lisnom pupoljku.
Dipl. inž. Lidija Vulović
PSSS „Knjaževac“
Izvor: Poljoprivrednik
