Poljoprivredni sajam

Fito farmacija
rukovanje crtez

Zakoni ili mentalitet

Nacrt novog Zakona o zadrugama do sada je imao nekoliko javnih rasprava i prezentacija širom Srbije.

rukovanje crtez

Zadruge koje postoje dugo godina i posluju prema važećoj regulativi trenutno su možda najviše zainteresovane kakav će zakon biti u konačnoj veriji. Očekuju nekoliko ključnih promena koje bi rešile neke od nagomilanih problema, pre svega, vraćanje zadružne imovine…

I najčešći komenari koji dolaze sa te strane su da je predloženi zakon, kako kažu u tim zadrugama, tek „kozmetički zahvat“ postojeće zakonske regulative i da, ukoliko ne budu promenjeni pojedini članovi pomenuog Nacrta, pre svega član 13, postojećim i budućim zadrugama neće biti mnogo bolje nego danas. Takođe, smatraju da siva ekonomija u poljoprivredi, pre svega, otkup stoke, neće biti sprečen novim zakonom…

To je možda tačno, ali je tačno i to da udruživanje i zadrugarsvo ne čine zakoni i podzakonska akta, već ljudi – proizvođači, koji su spremni da ulože svoja sredstva i znanje da sebi i drugima olakšaju proizvodnju, prodaju i naplatu svojih proizvoda. Međutim, da li zbog urušavanja, da ne kažemo, kraha ovog pokreta s kraja prošlog veka i njihovog opravdanog straha ili neznanja i njihovog neprepoznavanja činjenice da je „danas“, a sve više „sutra“ ovaj oblik organizovanja jedini put ka njihovom opstanku, tek pojedini proizvođači imaju volju i spremni su da se upuste u nešto što se zove zadruga ili udruženje.

Kao da proizvođači nisu spremni za ovo vreme i u njihovim ocenama uglavnom preovladava stav da država, kao nekada, treba da ih organizuje i udružuje. Čini se da istok Srbije, sa pretežno staračkim poljoprivrednim gazdinsvima prednjači u ovakvim stavovima. Može se reći da su tek pojedini voćari shvatili prednosti udruživanja, ali ni oni još nisu dostigli prerastanje udruženja u specijaliovane zadruge, nalik onima u razvijenim zemljama.

Za promenu ovakvog razmišljanja verovatno nisu dovoljne prezentacije, seminari i ostale vrste edukacija poljoprivrednika. Izgleda da su u ovom procesu oni sami sebi veliki kočničari – zbog onoga što se zadrugama nedavno desilo, ali, pre svega, zbog mentaliteta koji uglavnom prepoznaje samo porodicu, a ne i vrline familije ili komšije. Međutim, u ovakvoj sredini on teško može biti promenjen zakonima ili propisima. Možda dobrim primerima? A tu dolazimo do onog pitanja „kokoška ili jaje„?

Autor: Srđan Cvetković, dipl. inž. poljoprivrede

leader

LEADER pristup – Lokalna strategija ruralnog razvoja

Leader pristup ili strategija razvoja ruralnog područja je mera IPARD programa

leader

koja će se sprovoditi u II fazi implementacije mera IPARD-a, od 2017. godine.

Princip je da razvoj lokalnih sredina bude rezultat dogovora lokalnih aktera.

Predviđeno je da se ovaj program finansira sredstvima EU, iz nacionalnih fondova i privatnog sektora.

Najznačajniji mehanizam za sprovođenje LEADER-a na lokalnom nivou biće Lokalne akcione grupe (LAG), koje će činiti predstavnici različitih društvenih, privrednih i političkih sektora koji postoje u lokalnoj zajednici.

Upravljanje LEADER programom karakteriše nekoliko najbitnijih elemenata: 

– Svaki LAG (lokalna akciona grupa) mora da definiše sopstveno geografsko područje (povezana oblast sa 5.000-150.000 stanovnika, za koju je nadležan). 

– LAG mora da napravi strateški plan za svoju oblast. To su multi-sektorski planovi koji se kreiraju na lokalnom nivou, a šalju se na odobravanje instituciji na nacionalnom nivou.

– Po odobravanju planova LAG-ovi su odgovorni za za njihovo sprovođenje tokom trajanja LEADER programa.

Prioriteti razvojnih planova za ruralne oblasti su: 

  1. Korišćenje novih tehnologija koje bi proizvode i usluge ruralnih područja učinili konkurentnijim;
  2. Unapređenje kvaliteta života u ruralnim sredinama;
  3. Poboljšanje pristupa tržištu malih proizvodnih jedinica kroz lokalne akcije;
  4. Najbolje moguće korišćenje prirodnih i kulturnih resursa lokalnih zajednica.

Stoga bi trebali ubrzati aktivnosti na: 

  1. Pripremi i donošenju neophodnih strateških dokumenata iz ove oblasti;
  2. Osnivanju LAG mreže;
  3. Pokrenuti formalne obrazovne programe iz oblasti ruralnog razvoja i podržati neformalne;
  4. Obezbediti bolju komunikaciju i koordinaciju svih aktera koji će biti uključeni u sprovođenje ovog programa.

Pripremila: Radmila Koprivica dipl. inž.

Predstavljamo

Knjiga: „Primena pesticida u zaštiti voćaka i vinove loze“

Publikacija "Primena pesticida u zaštiti voćaka i vinove loze" je namenjena svima onima koji se bave gajenjem voća i vinove loze, ...
Detaljnije

Najave događaja

novi-sad-sajam

Poljoprivredni sajam od 13. do 19. maja – agrobiznis centar regiona

Ove godine, Međunarodni poljoprivredni sajam biće održan 84. put, od 13. do 19. maja ...
Detaljnije