Pod pojmom „objekat“ podrazumevaju se zgrade, i to počev od najjednostavnijih i najjeftinijih, pa do najskupljih i najsloženijih.
Podela objekata za svinje
Po osnovnoj podeli postoje 2 grupe objekata:
I – ZATVORENI, sa toplotnom izolacijom (manjeg ili većeg stepena) i sa kontrolisanom klimom (takođe manjeg ili većeg stepena),
II – OTVORENI, polu-otvoreni ili čak zatvoreni, ali bez toplotne izolacije i sa prirodnom (nekontrolisanom) klimom.
Objekti za svinje mogu da budu i:
– univerzalni, što znači za držanje svih kategorija u jednom objektu.
U našoj zemlji je na ovaj način izgrađeno veći broj velikih farmi tzv. tunelskog tipa. U velikim zgradama velike dužine drže se zajedno sve tri osnovne kategorije: (u početku) krmače (u bukarištu, u čekalištu i u prasilištu), prasad u
odgoju i (na kraju) – tovljenici.
– specifični objekti samo za jednu kategoriju.
To u stvari znači i fizičko odvajanje kategorija (krmače, prasad, tovljenici).
Zahtevi pojedinih kategorija su različiti:
a) KRMAČE u čekalištu i u bukarištu mogu biti sa jednostavnijim, prirodnijim smeštajem, dok u prasilištu mora biti viši stepen higijenskih i zdravstvenih uslova,
b) PRASAD u odgoju obavezno moraju imati kontrolisanu klimu, pre svega zbog toplote,
c) TOVLJENICI mogu da budu držani na dva načina: vrlo intenzivno u kontrolisanim (veštačkim) klimatskim uslovima, ali i manje intenzivno u prirodnijim uslovima.
Uticaj objekata u svinjogojstvu je jako značajan bar po dva osnova:
1) po visini investicija kod izgradnje novih ili rekonstrukcije postojećih objekata,
2) po uticaju na ostvarivanje radnih procesa i postizanje proizvodnih rezultata.
Po razvoju svinjogojstva poslednjih 10-20 godina sve više su se nametali i koristili zatvoreni tipovi objekata sa kontrolisanom klimom. To je omogućavalo podizanje intenzivnosti i sve veće rezultate u proizvodnji, na pr. prirast u tovu od 800 gr/dan, konverziju hrane od samo 2,8:1 kg/kg, itd.
Sa visokim stepenom mehanizacije i automatizacije postizan je sve veći stepen radne produktivnosti.
Taj trend u razvoju se i dalje nastavlja. Na taj način se i objekti i rad čoveka bolje iskorišćavaju. Tako se na 1 kvadratni metar objekta proizvodi u tovu oko 300 kg prirasta, a istovremeno ne troši više od 30 minuta rada čoveka.
Međutim, i u svinjogojstvu se poslednjih desetak godina sve više nameću razmišljanja o podizanju i korišćenju jednostavnijih i, pre svega, jeftinijih objekata.
Ako se izvrši pojednostavljeno grupisanje, onda se približno pojavljuju čak tri grupe:
PRVA GRUPA – najskuplji objekti
Kod tova svinja (kao najbrojnije kategorije) to su objekti sa dobrom toplotnom izolacijom i sa potpunom veštačkom razmenom vazduha. Oni redovno imaju i najsloženiju, a to znači i najskuplju opremu za ishranu i potpuna rešenja za čišćenje bez učešća rada čoveka.
Ovakvi objekti su veoma prihvatljivi u najrazvijenijim zemljama. Razlozi tome su:
1) Veoma skupa radna snaga
2) Visok stepen organizovanosti i međusobne povezanosti
3) Potreba da se sa visokom produktivnosti snize ukupni troškovi, pa time konačna ekonomičnost.
DRUGA GRUPA – najjeftiniji objekti
Ova grupa objekata je suprotna krajnost u odnosu na prethodnu grupu. Radi se objektima bez ikakve toplotne izolacije i sa prirodnom klimom. Kao najjednostavniji objekti služe, pre svega, za fizičku zaštitu stoke (od atmosferilija, krađe, pristupa stranih lica ili životinja i sl.).
Troškovi podizanja takvih objekata direktno zavise od dva veća faktora:
a) veličine objekta: Manji objekti su redovno skuplji po jedinici površine. Treba stoga nastojati da objekti budu veći, odnosno najveće moguće (potrebne) veličine u zavisnosti od raspoloživog prostora.
b) podna konstrukcija: Ovde je reč o dva tipa podne konstrukcije – sa plitkim ili sa dubokim kanalima. Objekti sa plitkim kanalima su, naravno, znatno jeftiniji, često i za 40-50 %.
Kao zaključak ovde se nameće: manji objekti sa dubokim kanalima su redovno najskuplji.
U iznetim primerima pojavljuju se i razlike u pogledu korišćenja raznih materijala (drvo – čelik), ali su te razlike znatno manje.
Računajući samo troškove podizanja (znači, ne i opremanja), kod ove grupe najjeftinijih objekata moguće je „izaći na kraj“ i sa čak samo 15-20 % u odnosu na objekte prethodne grupe.
Za uslove naše zemlje ova grupa objekata zaslužuje najviše pažnju. Pored najvažnijeg razloga (niski troškovi izgradnje) treba istaći još i:
a) troškovi opremanja objekata ove grupe ne moraju da pređu 50 % u odnosu na (obaveznu) opremu objekata prethodne grupe,
b) uvođenje objekata ove grupe u praktično korišćenje je lakše i jednostavnije.
Međutim, u isto vreme je želja (a svakako i potreba) da se i u ovom tipu objekata postižu najbolji rezultati.
Da bi se u tome zaista i uspelo potrebno je:
1) Kod izgradnje ispuniti u detaljima sve ono, što je potrebno kao uslov za visoke proizvodne rezultate. To bi minimalno bilo:
1-1) prostor za ležanje svinja u tovu mora da omogući visoku udobnost smeštaja (ležanja) i temperature;
1-2) korišćenje savremenih hranilica, pre svega na bazi kašaste i tečne hrane;
1-3) obezbediti visok stepen higijene sredine, uključujući vazduh.
2) Kod korišćenja objekata je takođe slično. Naime, kod ovih objekata je uticaj čoveka – radnika veliki. To se ispoljava bar na 2 načina:
2-1) kontrola i (svakodnevno) održavanje opreme, pre svega za ishranu I napajanje, kao i održavanje higijene;
2-2) redovnu i čestu kontrolu svih životinja u tovu radi zapažanja promena i dodatnih intervencija.
TREĆA GRUPA – kombinovani objekti
Ova grupa je na neki način – veštačka! Naime, ovu grupu objekata čini kombinacija iz prve dve grupe. To kombinovanje može biti na razne načine i iz raznih pobuda, odnosno sa raznim ciljevima.
Pripremio: Zoran Nedeljković
Preuzeto iz stručne literature
Izvor: psss.rs
