Fito farmacija
ovce cigaja na sajmu

Metiljavost ovaca i preventivna zaštita

Za zdravlje životinja važno je u kojim uslovima obavljaju ispašu. Većina odgajivača obezbeđuje svojim životinjama najbolje moguće uslove za napasanje i napajanje.

Ovo je posebno važno jer se na močvarnim pašnjacima, u zagađenoj vodi, nedovoljno osušenom senu može naći parazit metilj.

Više o metilju, toku bolesti i preventivnoj zaštiti saznajemo od Srđana Zafirovića iz PSSS Vranje.

Metiljavost je jedna od najraširenijih parazitskih bolesti svih preživara. Uzročnik je i veliki i mali metilj, a ova bolest može napraviti veliku štetu u stočarskoj proizvodnji.

Od metiljavosti najčešće oboljevaju životinje koje se napasaju na vlažnim i močvarnim pašnjacima, piju zagađenu vodu, jedu zelenu hranu ili nedovoljno osušeno seno koje je zaraženo metiljom.

Metilj dospevši u organizam stacionira se u žučnim kanalima pri čemu ih iritira a samim tim remeti funkciju jetre.

Metilj u žučne kanale polaže jaja koja izmetom dospevaju u vodu.

Uz povoljnu toplotu i vlagu u roku od 8-30 dana formira se zametak, koji ulazi u svog domaćina barskog puža (ima presudan značaj za razvoj metilja) u kome se razviju larve.

Larve napuštaju puža i razvijaju se u metilje sa repićem (cerkarije) koje se nalaze u vodi, a zatim kao metacerkarije na travi, vodenom bilju i dr.

Prisustvo metilja u spoljašnjoj sredini izraženo je u septembru a naročito u oktobru. Životinje napasajući se na vlažnim i močvarnim pašnjacima zaraze se uglavnom metacerkalijama, i u organizmu životinja za dva meseca postaje zreli metilj.

Ova bolest nanosi veliku štetu u stočarstvu.

Tok bolesti

Razlikujemo dva toka bolesti, akutni (nagli, brzi, kraći 4-6 nedelja) i hronični (lagani, duže traje preko 6 nedelja).

Akutni tok je ređi ali su znaci bolesti uočljiviji (ovca prestaje jesti, preživati, dobija proliv, naglo mršavi, vuna je neuredna, temperatura tela i do 42 ºC). Ovaj tok bolesti je mnogo opasniji, kraće traje i završava se uginućem životinja (životinje mogu uginuti i za sedam dana) kao posledica velikog oštečenja jetre.

Hronični oblik je dugotrajniji, apetit je promenljiv, temperatura u granici normale, vuna je neuredna i ispada na čupercima, javljaju se crevne upale sa jakim prolivom. Ispod donje vilice javlja se otok veličine kokošijeg jajeta i nakuplja se tečnost u trbuhu. Životinja postepeno slabi i smanjuje mlečnost čak i do 20 %.

Preventivna zaštita 

Preventivnu zaštitu od ove bolesti možemo sprovoditi u dva pravca.

Redovnim tretiranjem ovaca i jagnjadi odgovarajućim antihelminticima (vermintan, faskovermi dr.) i to dva puta godišnje oktobar – novembar i na proleće pre početka paše.

Drugi pravac preventivne zaštite je suzbijanje barskog puža. Suzbijanje postižemo melioracijom, isušivanjem pašnjaka i tretiranjem bara određenim preparatima. Travu sa sumnjivih pašnjaka dobro osušiti i osušeno seno davati posle 6 meseci. Stoku ne treba napajati na zaražena pojila.

Lečenje uz savet veterinara!

Kod obolelih životinja osim tretiranja antihelminticima zbog pojave proliva treba dati sredstvo koje ga zaustavlja, a po preporuci veterinara.

Da bi se životinje što pre oporavile, potrebno im je davati kvalitetnu hranu, vitamine i minerale.

Neophodno je pre upotrebe lekova konsultovati veterinara koji određuje lek i dozu i pridržavati se uputstava za upotrebu.

 

Oznake:, , , , , ,

Ostavi komentar

Predstavljamo

Nova knjiga: „Ređe gajene vrste povrća“

Nova knjiga iz edicije Organsko baštovanstvo ...
Detaljnije

Najave događaja

Sajam etno hrane i pića 22-25. novembra 2017. u Beogradu

Sajam etno hrane i pića je najveća smotra prozvođača tradicionalnih proizvoda namenjenih tržištu u Srbiji i regionu Jugoistočne Evrope ...
Detaljnije