Fito farmacija


syngenta
prasici u oboru

Ishrana svinja – Prednosti pravilne ishrane

Pravilna ishrana svinja jedan je od osnovnih uslova za uspešnu proizvodnju. Svinjama treba davati u prvom redu lako svarljiva hraniva.

Ukoliko životinjama dajemo kvalitetnu hranu, u tačno određenim količinama i to onda kada im je potrebna, znači da ćemo odgajiti zdrave jedinke.

Zato je važno pridržavati se određenih načela pravilne ishrane i pratiti informacije i savete stručnih lica. Koje su prednostima pravilne ishrane svinja?  

Prednosti pravilne ishrane svinja

Suština pravilne ishrane svinja ogleda se u tome da se svinjama, prema težini, starosti i svrsi kojoj su namenjene, daju dovoljne količine hrane potrebne za pravilan rast, odnosno tovljenje.

Naročitu pažnju treba posvetiti ishrani mladih grla koja rastu. Ako ona usled slabe ishrane zakržljaju u mladosti, neće moći da to kasnije nadoknade ni pored poboljšanje ishrane.

Suprasne krmače takođe treba pravilno hraniti i negovati, a kada se oprase, ishranu podesiti prema njihovim potrebama, vodeći računa o broju prasadi kako bi mogle da luče dovoljne količine mleka.

Hrana koju svinja pojede, u organima za varenje se pod uticajem pljuvačke, raznih stomačnih i crevnih sokova i bakterija razlaže na svoje sastavne delove – određene hranljive sastojke. Svareni delovi ovih sastojaka usisavaju se i dolaze u limfu i krv, koje ih raznose po celom telu, i služe za ishranu organizma, tj. za stvaranje telesne toplote, krvi, mišića (mesa), sala (masti), kostiju, kože, dlake itd. Nesvarene delove životinje izbacuju u vidu izmeta.

Svinja je, prema tome, neka vrsta mašine koja različita biljna i životinjska hraniva pretvara u svinjske produkte: meso i salo. Varenje i iskorišćavanje hrane u svinjskom organizmu vrlo je raznoliko i zavisi od različitih uslova, a u prvom redu od vrste i pripreme hraniva koja im se daju.

Svinjama treba davati u prvom redu lako svarljiva hraniva, kako bi varenje bilo brže i potpunije. Naime, svinjski organi za varenje nisu podešeni za varenje teško svarljivih hraniva (slame, sena itd.) u većim količinama. Njihovi digestivni trakt je mnogo kraći nego kod preživara i hrana se u njima zadržava kraće vreme. Dok se hrana u organima za varenje kod preživara zadržava 3-4, a ponekad i do 7 dana, dotle u organima svinja ostaje samo oko 36 časova.

Sve vrste hraniva koja se upotrebljavaju za ishranu svinja, sastoje se od organskih i neorganskih materija, vode i vitamina.

Proteini su najvažniji sastojak hraniva, jer služe za stvaranje mišića (mesa), tj. za rast životinje. Njih ne mogu za ovu svrhu da zamene drugi hranljivi sastojci (masti i ugljeni hidrati), dok one mogu da zamene i masti i ugljene hidrate.

Ako prase kroz hranu ne dobije potrebnu količinu svarljivih belančevina, neće moći da se pravilno razvije i zakržljaće. Belančevine su isto tako od velike važnosti za krmače dojilje ili koje su suprasne.

Kod starijih grla potrebe za belančevinama su manje, i uglavnom su vezane za stvaranje krvi i obnovu tkiva koja se troše. Kod priplodnih nerastova potrebne su za stvaranje sperme.

Količina belančevina je različita u raznim vrstama hraniva. Neka od njih su bogata proteinima i to su snažna, koncentrovana hraniva, dok su druga kabasta (voluminozna).

Životinja nije u mogućnosti da od primljene količine svarljivih belančevina obrazuje istu toliku količinu proteina u svom telu. Od 100 grama primljenih svarljivih belančevina ona stvara 60-75 grama vlastitih proteina.

Svinje, a naročito prasad, najbolje vare i iskorišćavaju belančevine koje se nalaze u hranivima životinjskog porekla, kao što su: mleko, mlečni produkti, brašno od krvi, brašno od mesa itd. Od hraniva biljnog porekla uglavnom im se daje prekrupa ječma i ovsa, mlada detelina, lucerka i trava.

Masti (ulja) igraju sporednu ulogu u ishrani svinja, jer se svinjsko salo stvara uglavnom od raznih ugljenih hidrata (šećera, skroba itd.), koji se nalaze u zrnastim i drugim hranivima.

Značaj ugljenih hidrata ogleda se u stvaranju svinjskog sala, koje se nagomilava između mišićnih vlakana i ispod kože (slanina). Pored toga, oni služe za stvaranje potrebne toplote u organizmu, kao i za stvaranje energije koja se troši za kretanje svinje i rad pojedinih organa.

Postoje različite vrste ugljenih hidrata. Neke od njih, kao što su razne vrste šećera (voćni, grožđani) i skrob, svinjski organizam lako vari i dobro iskorišćava. Oni se nalaze u većim količinama u raznom voću, zrnastim i krtolastim hranivima, kao što su: kukuruz, ječam, krompir, repa, bundeva itd.

Sirova vlakna koja se nalaze u slami, senu, kukuruzovini, suvom lišću itd, svinjski organizam teško vari i vrlo slabo iskorišćava. Stoga ova hraniva obično i ne dolaze u obzir u ishrani svinja, sem dobro spremljenog sena od mlade lucerke i deteline, koje se može upotrebiti u manjim količinama za ishranu svinja, naročito ako se samelje.

Mineralne materije i vitamini u ishrani svinja

Mineralne materije su neophodne za održavanje dobrog zdravlja i normalan razvoj svinja. One igraju značajnu ulogu u varenju hrane, normalnom funkcionisanju nerava i mišića, oplođavanju, stvaranju krvi, kostiju, gleđi zubi, radu pojedinih žlezda itd.

Od mineralnih materija najvažniju ulogu imaju kalcijum, fosfor, natrijum i kalijum. Natrijuma i kalijuma obično ima dovoljno u hranivima, što se ne može reći za kalcijum i fosfor. Zbog toga se treba postarati da se ove mineralne materije dodaju, ako ih nema u dovoljnoj količini u obroku.

Naročito je značajna uloga kalcijuma i fosfora za mlada grla koja rastu kao i za suprasne krmače i one koje doje prasad. Ove materije služe, pored ostalog, i za stvaranje kostiju, a kod krmača za stvaranje mleka. U nedostatku ovih materija pojavljuju se poremećaji u porastu i bolest rahitis koja prouzrokuje krivljenje nogu kod mladih grla ili kičme kod suprasnih krmača, usled nedovoljne čvrstine kostiju

Vitamini su vrlo složena jedinjenja koja takoreći ne hrane životinju, ali koja su od izuzetnog značaja za organizam. Bez njih svinje ne mogu da rastu i da se pravilno razvijaju, te zato u njihovom nedostatku obolevaju od raznih opasnih bolesti koje često dovode do uginuća.

Hraniva bogata vitaminima potrebna su svim grlima, a naročito onima koja rastu jer od toga zavisi njihov pravilan razvoj i dobro zdravlje.

Voda je neophodna

Naravno, i voda je neophodna za život i pravilan rast svinja. Ona omogućava pravilno varenje i iskorišćavanje hrane, pravilan rad pojedinih organa i sve druge procese (fiziološke radnje) koji se odigravaju u živom organizmu. Nalazi se u većim ili manjim količinama u svim vrstama hraniva. Pri sušenju hrane ona isparava.

Zelena hraniva sadrže mnogo vode. Tako npr. zelena trava, lucerka, detelina itd. sadrže 70-90 % vode. Zrnevlje, mekinje, seno, slama i druga hraniva, koja se mogu duže čuvati, sadrže 10-16 % vode.

Telo mršave svinje ima oko 55 %, a ugojene oko 41 % vode. Hranu koja se daje svinjama ne treba mnogo razvodnjavati, jer one nisu u mogućnosti da takvu hranu potpuno iskoriste, ali isto tako nije preporučljivo ni da hrana bude previše suva.

Svinjama uvek treba davati da piju koliko hoće čiste, sveže i umereno tople vode. Suviše hladna voda deluje štetno na organe za varenje.

Za detaljne informacije i savete u vezi ishrane svinja obratite se stručnjacima ISV-a putem kontakata na  sajtu: www.isv.rs. Preporučujemo da pogledate i rubriku Ishrana svinja.

Izvor: isv.rs

Foto: A.M.

 

Oznake:, , , , ,

Ostavi komentar

Predstavljamo

„Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2018“ u prodaji

"Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2018" - nova znanja, dostignuća, iskustva ...
Detaljnije

Najave događaja

Poziv za učešće u AgroOrganicB2B u okviru Foruma o organskoj proizvodnji

Poziv za učešće u AgroOrganicB2B susretima u Selenči 28.9.2018 ...
Detaljnije