Fito farmacija

Artritis i encefalitis koza (AEK)- PREPORUKE odgajivačima

Koze mogu biti zaražene virusima različitih vrsta. Jedan od najgorih virusa koji mogu ugroziti vaše koze je virus artritisa i encefalitisa (Caprine Arthritis Encephalitis Virus – CAEV).

Zbog značaja ove bolesti i eventualnih posledica koje može imati vlasnik koza, Uprava za veterinu izdala je preporuke odgajivačima. U preporukama se daju smernice kako da odgajivač prepozna simptome bolesti i šta da u tom slučaju preduzme. 

Artritis i encefalitis koza (AEK)

Artritis i encefalitis koza je neizlečiva virusna bolest proširena na svim kontinentima gde je razvijena ova grana stočarske proizvodnje. Bolest je bila nepoznata u vreme dominantnog gajenja koza za proizvodnju mesa i dlake. Intenziviranjem proizvodnje kozjeg mleka sve više dobija na značaju.

Sve rase koza su osetljive na oboljenje.

Nema razlike u osetljivosti na bolest različitih starosnih kategorija.

Artritis i encefalitis koza se manifestuje u dva najčešća oblika bolesti:

  • artritis, koji je obično u obliku otečenih kolena i
  • encefalitis, koji se pojavljuje kao neurološki problem.

Virus takođe može izazvati hronični mastitis, pneumoniju i gubitak telesne mase. U većini slučajeva, koze nemaju nikakvih simptoma, ali su i dalje nosioci.

Virus AEK se najčešće nalazi u kolostrumu, mleku i krvi koza. Koza koja živi sa zaraženom kozom takođe može oboleti od AEK.

AEK je trenutno neizlečiv, ali nije prenosiv na ljude.

Ako imate kozu sa AEK, morate je držati izolovanu od drugih koza koje su AEK negativne.

Da biste sprečili AEK u vašem stadu, znajte od koga uzimate svoje koze i insistirajte da se svaka nova koza ili testira na virus AEK. Testirajte vaše koze na AEK prve godine nakon što ste ih dobili. Ako ostaju na vašoj farmi nastavite da ih testirate jednom godišnje.

Šta preduzeti ako imate AEK –pozitivne koze, koje doje jarad?

1. Čim se jare rodi, stavite ga u posebnu kutiju i uklonite ga od svoje majke.

2. Operite jare blagom sapunom vodom, isperite i osušite.

3. Obrišite jare sa sušačem za sušenje veša ili peškirom, osigurajte da se ne ohladi.

4. Stavite jare u područje odvojeno od svoje majke ili drugih koza koje su AEK-pozitivne.

5. Možete držati odvojeno i više jarića na istom području dokle god imate AEK-pozitivne koze .

6. Uhvatite jare u prvih pola sata, ili što je pre moguće.

7. Ako imate kolostrum koji je tretiran toplotom ili je od koze koja je poznata kao AEK-negativna ili kolostrum od krave koja je zdrava, dajte jaretu toplog mleka u boci. Ako nemate bezbedan kolostrum, mleko pomuzite od koze majke, toplotno tretirajte i dajte jaretu što je pre moguće.

8. Za toplotno tretiranje kolostruma, zagrejte ga između 56 -60 ºC i držite na toj temperaturi 1 sat. Uverite se da temperatura ne prelazi 60 ºC, ili će se kolostrum previše zagrejati. Dobar metod je sipati zagrejan kolostrum u topli metalni termos, staviti termos u vodeno kupatilo i nadgledati temperaturu vode.

9. Posle prvog hranjenja, hranite jarad samo pasterizovanim kozjim, kravljim ili ovčijim mlekom ili mlekom od koze koja je poznata kao AEK-negativna.

10. Testirajte jarad na AEK virus počevši od šest mesecistarosti i odvojite svako jare koje je AEK pozitivno od AEK – negativnih koza.

UZGAJAJTE SAMO AEK – NEGATIVNE KOZE

Štete od bolesti

Ekonomski značaj bolesti ogleda se, pre svega u direktnim štetama koje nastaju zbog povećane
smrtnosti.

Indirektne štete u proizvodnji nastaju zbog smanjenja proizvodnih mogućnosti, kao i većeg broja izlučenih škart životinja. Seropozitivna stada imaju visoku stopu incidencije bolesti.

Indeks škartova u zaraženim stadima je visok i od 5 % do 10 % koza u zaraženim stadima se godišnje izluči zbog artrita.

Životinje inficirane na rođenju ostaju doživotne kliconoše sa proporcijalnim razvojem kliničke slike.

Kontrola bolesti

Mere kontrole bolesti baziraju se na testiranju stada svakih 6 meseci i izdvajanju ili izlučivanju seropozitivnih životinja.

Uspešnija kontrola je zavisna od preveniranja ili minimiziranja postporođajne infekcije mladunčadi, posebno kolostrumom i mlekom.

Ranije preporuke za kontrolu bolesti bazirale su se na kontroli prenosa bolesti kolostrumom i mlekom. Danas je opredeljenje da je suština sprečavanja posleporođajne infekcije izdvajanje novorođenih životinja odmah posle rođenja. Novorođene životinje moraju biti odvojene od inficiranih majki neposredno posle porođaja. U prvih pet dana po rođenju mladunčad moraju biti hranjena termički obrađenim kolostrumom (56oC u toku jednog sata ili 62oC u toku ½ sata), ili kolostrumom krave. Posle ovog perioda hrane se zamenama za mleko.

Rezultati ispitivanja pokazuju značajnu razliku u serokonverziji bolesti u stadima u kojima se poštuje ovaj princip, u odnosu na stada u kojima se mladunčad odgajaju na klasičan način, bez ikakvih ograničenja.

Program kontrole bolesti bazira se kontinuiranim serološkim ispitivanjima stada i izdvajanju serološki pozitivnih životinja. Serološki se kontrolišu životinje starije od 3 meseca (pošto do tada ima maternalnih antitela), svakih 6 meseci. Životinje sa serološki pozitivnim nalazom ili se uklanjaju iz stada ili se drže i eksploatišu u strogo izolovanim uslovima u odnosu na deo stada koji je bio serološki negativan.

OVDE PROČITAJTE VIŠE O ARTRITISU I ENCEFALITISU KOZA

Foto: A.M.

Oznake:, , , , , , , ,

Ostavi komentar

Predstavljamo

Nova knjiga: „Ređe gajene vrste povrća“

Nova knjiga iz edicije Organsko baštovanstvo ...
Detaljnije

Najave događaja

Stručni skup o traktorima i obnovljivim izvorima energije u Novom Sadu

Stručni skup "Razvoj traktora i primena obnovljivih izvora energije" 8. decembra 2017. na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu ...
Detaljnije