Pčelarima se često dešava da
tokom redovnog rada sa pčelinjim zajednicama uoče zajednicu bez matice. U pčelarskom žargonu takvu zajednicu nazivamo „bezmatak“.
Razlozi za nestanak matice iz pčelinje zajednice mogu biti različiti. Najćešći uzrok je sam pčelar. Manipulacijom ramovima ili na drugi način tokom rada sa pčelama pčelar ošteti ili ubije maticu, a da to i ne primeti. Korišćenje materijala za dimilicu koji daju „ljut“ dim može biti razlog da se pčele jako uznemire, uklupčaju i same ubiju svoju maticu.
Ako u košnici postoji otvoreno leglo pčele povuku prislne matičnjake i same odgoje novu maticu. O kvalitetu takve matice bi se dalo razgovarati.
Mnogo češći slučaj je da pčelar manipulacijom ramovima ne ubije nego samo ošteti maticu. Ona je prisutna u košnici, širi feromone koji sprečavaju gradnju matičnjaka, ali ne polaže jaja. Za kraće vreme ona ugine. Dok je matica bila oštećena, ali prisutna u košnici, nestalo je otvorenog legla. Pčele nemaju mogućnost da izgrade prinudne matičnjake i odgaje kakvu takvu maticu. Takva zajednica je osuđena na propast. Ovakve zajednice najčešće otkrijemo nakon zadnjeg vrcanja meda, prilikom sređivanja plodišta. To je ujedno i vreme kad je teško nabaviti matice na tržištu, zato što se one moraju naručiti unapred, a pčelari nisu mogli predvideti da će im trebati. Ustaljena praksa je da se takve zajednice spoje sa nekom drugom kompletnom zajednicom.
Već nekoliko sezona na svom pčelinjaku ovaj problem uspešno rešavam na jedan potpuno drugačiji način, koji ću vam ukratko opisati.
Ako otkrijete bezmatak bilo kada tokom aktivne pčelarske sezone, bilo da na ramovima još ima poklopljenog legla ili ga nema, zajednica se može sačuvati tako što ćete joj omogućiti da sama odgoji dobru maticu. Izuzetak su zajednice u kojima su se već pojavile lažne matice.
Dok bi pčelar formirao posebnu odgajivačku zajednicu, oplodnjak ili nukleus izgubio bi puno vremena, pčelinja zajednica bi brojčano oslabila ili bi se pojavile lažne matice.
Uobičajeni način spašavanja ovakve zajednice je dodavanje jednog rama sa najmlađim leglom iz neke druge zajednice. Pčele na takvim ramu povuku prisilne matičnjake. Pčelari od njih izaberu jedan ili dva iz kojih će se izvesti matica, a ostale poruše. Ako su pčele odgojile mladu maticu, koju nismo uočili, a koja nije pronela do trenutka dodavanja rama sa otvorenim leglom, pčele će je ubiti. Prisustvo jaja i mladih larvi u zajednici odaje utisak da je prisutna i oplođena matica. Zato pčele eliminišu maticu koja nije pronela. To je naravano, velika šteta. Pčele će bespotrebno izgubiti dosta vremena za odgajanje nove matice. Ovo se često desi, a da pčelar ništa i ne primeti.
Zajednicu bez matice i bez otvorenog legla možemo spasiti i na sledeći način:
Napravićemo jednu jedinu veštačku osnovu matičnjaka od čistog voska. Ako koristimo namenski kalup onda ćemo nakon istovremenog salevanja više osnova matičnjaka, izrezati jednu tako da ima „ramena“. Ako osnove matičnjaka pravimo drvenim modelom onda ćemo takvu osnovu lemilicom učvrstiti na dva palidrvca, dve čačkalice ili na drvenu pločicu širine oko 2,5 cm.
Osnova sa ramenima od voska
Osnove matičnjaka sa ugrađenim ekserima
Osnova matičnjaka na pločici
Osnova matičnjaka na štapićima
Ta „ramena“ na osnovi matičnjaka su nam potrebna da ih naslonimo na satonoše i da nose matičnjak.
Iz pčelinje zajednice koju saniramo izvadimo jedan ram i dodamo ga nekoj drugoj zajednici. Pčele sa njega pre dodavanja stresemo u košnicu. Dva centralna rama razmaknemo na „V“. To znači da su ramovi razmaknuti samo na jednoj strani. Dovoljan razmak je oko 2 cm na jednom kraju ramova. U osnovu matičnjaka sa ramenima iz neke dobre zajednice prenesemo jednu odgovarajuću larvu. Nakon toga je odmah stavimo između ona dva razmaknuta rama, ali tako da se ramena sasvim malo naslanjaju na satonoše. To činimo zato da bi oko matičnjaka ostavili dovoljno prostora da pčele mogu da ga izgrade, da hrane i neguju larvu.
Ako nam je problem taj ram viška koji moramo izvaditi iz košnice da bismo napravili neophodan prostor, možemo se poslužiti drugačije pripremljenom osnovom matičnjaka. Umesto osnove matičnjaka sa „ramenima“ koju postavljamo između satonoša, upotrebićemo osnovu matičnjaka na koju smo sa zadnje strane ugradili jedan mali ekser. Larvu u ovoj osnovi ćemo postaviti negde na rub ili na sredinu saća, tako što ćemo porušiti nekoliko radiličkih ćelija i zabosti u saće ekser koji nosi osnovu matičnjaka sa malom larvom. Zajednicu poklopimo i ne diramo je sedamnaest dana. Ukoliko je u zajednici prisutna mlada matica koju nismo uočili, a koja nije pronela, larva u matičnjaku neće biti prihvaćena. Tako će matica dobiti priliku da sazri do kraja i da pronese jaja. Osamnaestog dana samo skinemo poklopac i izvadimo ostatke matičnjaka iz koga je već izašla matica.
Zabadanjem eksera u saće učvrstimo osnovu matičnjaka
Postavljenje između ramova osnove matičnjaka sa presađenom larvom
Prihvaćenu larvu pčele hrane i neguju
Iz matičnjaka se izvela matica
Bez obzira koliko dugo je zajednica bila bez matice i kakva je starosna struktura pčela ta jedna jedina matična larva će biti obilno hranjena i dobro negovana. Prisustvo matičnjaka u pčelinjoj zajednici će onemogućiti pojavu lažnih matica. Zato nam ovaj postupak daje dovoljno vremena da nabavimo negde mladu oplođenu maticu i uvedemo je u pčelinju zajednicu.
Ako nam se iz nekog razloga žuri, a uspeli smo negde nabaviti mladu oplođenu maticu, razvoj matičnjaka ćemo prekinuti tako što ćemo ga razvaliti. Mladu oplođenu maticu ćemo dodati pčelinjoj zajednici u kavezu na jedan od poznatih i proverenih načina.
Ako ima dovoljno vremena, ako jesen nije blizu, a trutovi su još prisutni u pčelinjim zajednicama treba pustiti da pčele uzgoje maticu u tom jednom jedinom matičnjaku. Kvalitetom ovako uzgojene matice ćemo sasvim sigurno biti zadovoljni.
Autor teksta i fotografija je pčelar iz Prijedora Rajko Radivojac
OD ISTOG AUTORA Ne može samo pčela brinuti o higijeni i zdravlju u košnici lLI Budućim pčelarima znanje na poklon
