Fito farmacija
pcele na poletaljci braon kosnica

Španska proizvodnja meda u padu, pčele nestaju

Proizvodnja meda u Španiji opala je 2016. godine za 4 %, upozorilo je ministarstvo poljoprivrede zemlje koja ima najviše košnica u Evropskoj uniji.

I dok proizvodnja meda opada, broj košnica u Španiji nastavlja da raste ali je uglavnom reč o košnicama pčelara amatera.

Smanjenje broja pčela, koje opraše između 5 i 8 % globalne proizvodnje hrane, predstavlja ozbiljnu pretnju lancu ishrane, upozorava se u izveštaju EFEagro, partnera portala EURACTIV.com.

Trend pada proizvodnje meda u Španiji počeo je 2012, pokazao je godišnji izveštaj ministarstva poljoprivrede, ribarstva, hrane i prirodne sredine te zemlje. U 2016. Španija je proizvela 32.076 tona meda, za 7,35 % manje nego pre samo pet godina.

Uprkos tome, broj odgajivača pčela nastavlja da raste i premašio je 30.000. U 2016. je bilo 30.920 pčelara ili 12 % više nego 2015.

Rast je rezultat povećanja broja pčelara-amatera. Naime, broj profesionalnih pčelara u poslednjih deset godina stagnira na oko 5.000.

Španija je neto uvoznik meda i uvozi za oko dve tone više nego što izvozi.

Ta zemlja je sa 2,45 miliona košnica najveći pčelar u Evropi – u Španiji se nalazi 15,66 % svih košnica registrovanih u Evropskoj uniji.

Gledano prema broju košnica slede Francuska i Grčka sa 1,63 odnosno 1,58 miliona.

EURACTIV.com prenosi i da je svaki Španac u 2016. pojeo u proseku 0,7 kilograma meda.

Ugrožen globalni lanac ishrane

Pčele su glavni oprašivači u većini ekosistema i imaju ključnu ulogu u lancu ishrane. Međutim, njihov broj se širom planete brzo smanjuje zbog gubitka staništa, klimatskih promena, invazivnih vrsta i upotrebe pesticida.

Istraživanje Evropske komisije pokazalo je da je 9,2 % vrsta pčela ugroženo.

„Najveći broj ugroženih vrsta je u južnoj i centralnoj Evropi“, navodi se u tom izveštaju objavljenom u aprilu 2017.

„Najveću opasnost za evropske pčele predstavljaju gubitak staništa zbog intenziviranja poljoprivrede odnosno veće upotrebe pesticida i đubriva, urbani razvoj, češći požari i promene klime“, upozorava se u izveštaju.

U istraživanju urađenom za UN iz 2016. navodi se da od oprašivanja u potpunosti zavisi 5-8 % globalne poljoprivredne proizvodnje, uključujući „velikog broja vrsta voća, povrća, semena, oraha i uljarica koji obezbeđuju najveći deo hranljivih materija, vitamina i minerala u ljudskoj ishrani“.

Izvor: EURACTIV.com

Oznake:, , ,

Ostavi komentar

Predstavljamo

Nova knjiga: „Ređe gajene vrste povrća“

Nova knjiga iz edicije Organsko baštovanstvo ...
Detaljnije

Najave događaja

Sajam etno hrane i pića 22-25. novembra 2017. u Beogradu

Sajam etno hrane i pića je najveća smotra prozvođača tradicionalnih proizvoda namenjenih tržištu u Srbiji i regionu Jugoistočne Evrope ...
Detaljnije