Svega jedan posto svetskih zaliha vode slatkovodno je i u njima je oko 40 posto svih svetskih riba. U svetu se 70 posto slatkovodnih rezervi koristi u poljoprivredi, uključujući navodnjavanje, stočarstvo i akvakulture, podaci su organizacije UN-a za hranu i poljoprivredu (FAO).
Brojne studije upozorile su na opasnost narušavanja bioraznolikosti okeana, sveukupne produktivnosti i morskog života zbog zakišeljavanja koje je rezultat sagorevanja fosilnih goriva i posledica povećavanja nivoa ugljen dioksida, preneo je portal seebiz.eu.
Istraživanja slatkovodnih sistema su ređa, no istraživanje objavljeno u časopisu Current Biology pokazuje da se i ona zakiseljavaju.
Naučnici su proučavali podatke prikupljene od 1981. do 2015. godine u četiri velika slatkovodna rezervoara u Nemačkoj.
Otkrili su kontinuirani porast ugljen dioksida u vodi i porast pH, nivo kiselosti odnosno baznosti vode, od 0,3, kazala je Linda Weiss, voditeljica istraživanja.
„To je brže nego u okeanima jer se ne predviđa zakišeljavanje okeana za 0,3 pH do 2100.“, rekla je Weiss.
Porast ugljen dioksida utiče na planktonske račiće, važan izvor hrane za ribe, jer umanjuje njihovu sposobnost da predvide grabljivce i obrane se, otkrilo je istraživanje.
To znači da ih može biti pojedeno više u kraćem razdoblju čime se smanjuje količina hrane za ribe, kaže Weiss napominjući da je još prerano za detaljne zaključke.
Prvi znak slatkovodnog zakišeljavanja mogao bi biti loš kvalitet vode zbog toga što se čini da bakterije koje proizvode toksine bujaju u višim koncentracijama ugljen dioksida u slatkoj vodi, kaže Caleb Hasler, profesor sa sveučilišta Winnipeg koji proučava očuvanje vodenih sistema.
Potrebne su hitne nove studije kako bi se procenio potencijalni ekološki i ekonomski uticaj zakišeljavanja reka, jezera i potoka, upozoravaju naučnici.
Istraživanje iz 2015. na velikim severnoameričkim jezerima, najvećem slatkovodnom sistemu na Zemlji otkrilo je da se zakišeljavaju istom brzinom kao i okeani, navodi se na seebiz.eu.
Weiss kaže kako bi objašnjenje različitih zaključaka toga i njenog istraživanja moglo ležati u veličini vodene mase ili geologiji.
„Hteli bismo imati još podatka iz čitavog sveta da možemo odrediti radi li se o globalnom fenomenu ili postoje geografske razlike“, kaže ona.
